MILO SANJA UKRAJINSKI SCENARIO: Ruski politički analitičar Šmeljov o dešavanjima na Cetinju i u Crnoj Gori

Predsednik Crne Gore Milo Đukanović i njegovi saradnici nisu nikakvi vernici i ne interesuje ih pravoslavlje, oni žele da imaju poslušnu crkvu koju bi mogli da kontrolišu. Pomoću te, svoje crkve, Đukanović smatra da bi definitivno "odvojio" Crnu Goru od Srbije. Iako su sada to dve samostalne države teško je odvojiti dva naroda, tim pre što se mnogo onih koji žive u Crnoj Gori i u Srbiji deklarišu kao Srbi.

Ugledni moskovski profesor, dr Boris Aleksandrovič Šmeljov, ovako, u razgovoru za "Novosti", komentariše sve što je početkom septembra prethodilo ustoličenju mitropolita crnogorsko--primorskog Joanikija. Ovaj izuzetan poznavalac prilika na Balkanu, nekadašnji službenik Ambasade SSSR u Beogradu, danas prvi čovek Centra spoljne politike Rusije pri Institutu ekonomike Ruske akademije nauka, ukazuje da je u Crnoj Gori "pat-situacija" zato što, kako ističe, aktuelna vlada nije u stanju da pokrene borbu protiv kriminala i zada ozbiljan udarac onima koji su decenijama vladali tom državom i, zloupotrebljavajući vlast, privatno se bogatili:

- Dva su razloga što Milo Đukanović mora da ode sa političke scene. Prvi je taj što je predugo na vlasti, a drugi što su on i njegovo okruženje tokom perioda vladanja postali najbogatije porodice u toj maloj državi. Da je bolja i energičnija sadašnja vlada, odavno je trebalo da se otvore procesi u kojima bi Đukanović i njegovo okruženje morali da dokažu poreklo svog bogatstva. Ali, sadašnji premijer Krivokapić je možda dobar univerzitetski profesor, ali slab je političar.

Svojevremeno ste se sreli i razgovarali sa Đukanovićem u Podgorici?

- Bilo je to dosta davno, ali je i tada otvoreno govorio da želi samostalnu Crnu Goru... i tada je ponavljao iste fraze kao i sada. Jasno je da Đukanović i ljudi oko njega traže mesto toj maloj državi na međunarodnoj areni.

Slažete li se sa prognozom da će Đukanović završiti karijeru kao nekadašnji hrvatski premijer Sanader koji je zbog zloupotreba osuđen na zatvor?

- Takva prognoza je sasvim moguća jer je mnogo primera kako se Amerikanci i Zapad odriču nekadašnjih vernih sluga kad im više nisu potrebni. Oni se tada pravdaju da im nisu potrebni kompromitovani ljudi i da takvi moraju da napuste političku scenu.

Iako su pobedili na izborima zahvaljujući i tome što su govorili o normalizaciji odnosa sa Rusijom, sada neki članovi vlade u Podgorici govore o potrebi sprečavanja "malignog uticaja Rusije i Kine u Crnoj Gori..."?

- Svima je jasno da nikakvog malignog uticaja Moskve i Pekinga nema, ali tako se neki članovi crnogorske vlade udvaraju Zapadu ponavljajući njihove mantre. Rusija ima suzdržan stav upravo da je u Podgorici ne optužuju da im nešto nameće. A ti članovi nove vlade bi trebali svoje optužbe da konkretizuju. Ne očekuju valjda da Moskva zabrani onim građanima Crne Gore da ne vole Ruse i Rusiju i zaborave na vekovno prijateljstvo. Osim toga, nije im Kina silom dala kredite.

Mislite li da bi situacija sa ustoličenjem mitropolita Joanikija mogla da ima negativne posledice i u odnosima Beograda i Prištine... neki albanski političari govore da intronizacija srpskog patrijarha Porfirija ne treba da se održi u Pećkoj patrijaršiji?

- Sve zavisi od EU i SAD. Ako Zapad naredi rukovodstvu u Prištini da ne pravi probleme i da se svečani čin obavi u Peći, Albanci će morati da popuste jer već sada svojom neposlušnošću nerviraju uticajne zapadne političare. Zapad je darovao Albancima tu fantomsku državu i pogotovo Amerikanci, koji su im bili glavna podrška, mogu i da smire situaciju.

U Belorusiji i Rusiji su u toku zajednički veliki manevri. Predsednici Putin i Lukašenko nedavno su usaglasili i 28 zajedničkih programa u raznim sferama. Znači li to da se situacija oko Belorusije smiruje?

- Zapad i njegovi sateliti se neće smiriti, ali nema nikakve opasnosti od bilo kakve vojne intervencije. Belorusija je ruski saveznik, i to odlično znaju na Zapadu. Druga je stvar perspektive Aleksandra Lukašenka. On je sam izjavljivao da je predugo na vlasti. Kada će stvarno napustiti predsedničku funkciju, to jedino on zna. Lideri opozicije koji su pobegli u inostranstvo, objektivno ne mogu da ga sruše. Mislim da će Lukašenko krenuti putem dugogodišnjeg predsednika Kazahstana Nursultana Nazarbajeva koji je prepustio predsedničku funkciju čoveku kojem veruje, a on iz sene i dalje ima političku moć i kontroliše situaciju. Da je takva kombinacija moguća potvrđuju i reči Lukašenka, koji je nedavno govorio da ima ljudi koji bi mogli da ga uspešno zamene.

U Kijevu sve više govore o mogućem susretu predsednika Zelenskog sa Putinom. Ako do njega i dođe, koliko je realno očekivati bilo kakav rezultat?

- Teško je uopšte organizovati susret Putina i Zelenskog jer je nemoguće sastaviti dnevni red, s obzirom na to da su stavovi o glavnim pitanjima toliko različiti da je kompromis nemoguć. Mislim da je američki predsednik Bajden sugerisao Zelenskom da se sretne sa Putinom i pokuša da pronađe bilo kakav kompromis. Dobro je poznato da rukovodstvo Rusije smatra da je, posle referenduma o povratku Krima matici Rusiji, ta tema zauvek rešena. To što Zelenski u Kijevu održava skupove na kojima zajedno sa predstavnicima evropskih zemalja mašta o povratku Krima je priča za domaću upotrebu. Niko ozbiljan u to ne veruje. Jedino o čemu Putin i Zelenski mogu postići dogovor je to da se poboljšaju ekonomski odnosi dveju zemalja, što je u interesu Ukrajine i Rusije.

Mada su Zelenskog neki generali upozoravali da nemaju realne šanse u eventualnom ratu sa Rusijom, njegovo okruženje sve češće govori da je njihova armija sada jaka i da mogu vojno da povrate istok Ukrajine?

- Rata sigurno neće biti jer je Zapad ohladio Zelenskog kada mu je objašnjeno da ne očekuje da će se oni umešati u taj sukob. Amerikanci su mu jasno kazali da ne nameravaju da šalju trupe SAD da ratuju u Ukrajini. To ne može da očekuje ni od evropskih sila.

Posle američke bruke i odlaska iz Avganistana mnogi su počeli da spekulišu o tome može li Vašington sada da isprovocira žarišta i Rusiji i Kini?

- Tako brz dolazak na vlasti talibana iznenadio je ne samo Amerikance, već mnoge u svetu. Verovalo se da će rukovodstvo u Kabulu barem jedno vreme zadržati vlast. Rusija je naučila istorijsku lekciju iz sovjetskog vremena, pa je zato Putin kazao da se Moskva vojno neće mešati, ali da neće ni dozvoliti da talibani krenu preko granica na postsovjetski prostor. Rusija je spremna da ekonomski sarađuje i da pruži humanitarnu pomoć kao i Kina, ali nikakve vojne intervencije neće biti.

Kako objašnjavate činjenicu da je Rusija odbila da zajedno sa zemljama G-7 raspravlja o Avganistanu?

- Moskva ne želi da, sa onima koji su imali svoju vojsku u Avganistanu, sada deli odgovornost za tu zemlju. Oni sami treba da vide kako da operu obraz pred svetom i svojim narodom. Amerikanci sada mogu da blokiraju avganistanski novac i da Kabul ucenjuju što se tiče humanitarne pomoći koja bi išla preko međunarodnih organizacija. Nažalost, politička atmosfera u Avganistanu se brzo neće smiriti.

ODNOS BIVŠIH PREMA SRBIJI

Kako komentarišete to što su za vreme nereda komita na Cetinju Đukanovića podržali i neki političari iz regiona, poput bivše šefice diplomatije Hrvatske Vesne Pusić?

- Oni Đukanovića podržavaju jer ovaj želi da crnogorsku državu što više udalji od Srbije. Podržavajući Đukanovića, oni zapravo pokazuju svoj odnos prema Srbiji.

PUTIN - ODLUČAN

Zelenski je, uveren je prof. Šmeljov, dobro zapamtio Putinove reči - da Rusija neće ostaviti same stanovnike Donbasa:

- Usijanim glavan u Kijevu Putin je poručio da bi ako krenu u rat, mogli bi da izgube državu.