I KURTI I HRVATSKA NAM PRETE TUŽBAMA: Sinhronizovana akcija Prištine i Zagreba organizovana baš na praznik Srpskog jedinstva

Premijer privremenih prištinskih institucija Aljbin Kurti ponovo najavljuje mere reciprociteta prema Beogradu i tužbu za navodni genocid, ukazujući da su o svemu obaveštene vlade zemalja EU. A predsednik hrvatske vlade Andrej Plenković juče je u Saboru izjavio da Zagreb "nije smetnuo s uma podizanje tužbe protiv Srbije i zahtev za ratnu odštetu".

Ove rafalne pretnje i sinhronizovani pritisak na našu državu, sigurno ne slučajno, stižu samo tri dana pošto je predsednik Aleksandar Vučić od nemačke kancelarke Angele Merkel dobio pohvale za ekonomski napredak naše zemlje, poziv da se Srbija i ceo Balkan pridruže Evropskoj uniji, a da pritom nije izgovorila da moramo da priznamo tzv. Kosovo, čime je sigurno razočarala prištinsku vlast.

Komentarišući novi Kurtijev ispad, Vučić je rekao da je za Srbiju od ključnog značaja presuda u trećem stepenu poslaniku Ivanu Todosijeviću, koji je osuđen zbog iznetog stava da je slučaj Račak izmišljen.

Upitan - kako doći do kompromisnog rešenja u situaciji kada Priština odbija da primenjuje dogovoreno iz Briselskog sporazuma, a ne poštuje ni Vašingtonski sporazum, predsednik je poručio da se trudi da se ne obazire na to:

- Za nas je važno da, koliko je moguće, sačuvamo sigurnost naših ljudi na KiM. Treba videti i šta su druge stvari oko poštovanja Briselskog sporazuma, hoće li da urade ili ne. A da utičete na iracionalne poteze, to je apsolutno nemoguće. Ne možete da promenite ništa.

Predsednik Skupštine Srbije Ivica Dačić Kurtijevu najavu tužbe za navodni gencid naziva - nerealnom. On je rekao i da ne zna čemu sada služe te izjave, jer je prošlo vreme predizbornih kampanja:

- Ako vi nad nekim počinite genocid, kako je onda moguće da taj narod koji je optužen za genocid bude gotovo istrebljen sa KiM, a Albanaca ima više nego što ih je bilo.

Tema tužbe i ratne odštete otvorena je na početku redovnog jesenjeg zasedanja u hrvatskom Saboru, kada poslanici postavljaju pitanja premijeru i ministrima, a većina se odnosila baš na Srbiju. I upravo juče se Stipo Mlinarić, iz opozicionog Domovinskog pokreta, setio da upita za proces protiv naše zemlje.

- Ta tema je podignuta na bilateralni nivo. Radimo na tome, nismo to smetnuli s uma. Dijalog koji naši ministri i ja lično vodimo sa udruženjima hrvatskih logoraša, iskreni su i konkretni. Mi ćemo na tome istrajati, nastojaćemo da pravda bude realizovana. Bitno je da istina o Domovinskom ratu nije upitna. Svesni smo patnje svih onih koji su prošli logore, nismo to zaboravili - naveo je Plenković.

Poslanik Mlinarić je dodao da tužba i ratna odšteta "nisu pitanje novca, već dostojanstva", primetio je da pojedinci gube privatne tužbe protiv Srbije, pa moraju da plate sudske troškove.

Ministar spoljnih poslova Goran Grlić Radman, na pitanje o granici sa Srbijom na Dunavu, rekao je da su pregovori u toku, navodeći da, ako se to pitanje ne reši bilateralno, postoji Međunarodni sud pravde.

I SRPSKA ZASTAVA TEMA U SABORU

NA zahtev jednog poslanika da hrvatski parlament osudi poziv predsednika Srbije Vučića da svi Srbi u svetu istaknu srpsku zastavu, povodom obeležavanja Dana srpskog jedinstva, odgovorio je predsednik Sabora Gordan Jandroković:

- Ta tema ne zaslužuje posebnu raspravu jer je inicijativa promašena, svima je jasno. Drago mi je da su se pripadnici srpske manjine o tome izjasnili.

Srpski ministar unutrašnjih poslova Aleksandar Vulin poručuje da je isticanje srpske zastave samo povod za napade na Srbiju i njenog predsednika, a da je uzrok jačanje Srbije i objedinjavanje Srba pod vođstvom predsednika svih Srba Aleksandra Vučića.