MALI ODGOVORIO OPOZICIJI: Degutantni svakodnevni napadi na ekonomske rezultate, građani znaju da li žive bolje nego u vreme prethodne vlasti

Siniša Mali je izjavio da građani vrlo dobro znaju da li žive bolje danas ili u vreme prethodne vlasti, a tu su i zvanični brojevi i ekonomski pokazatelji koji svedoče koliko je Srbija napredovala u prethodnom periodu.

- Neverovatno je da se bivši guverner, gospodin Šoškić, kao neko ko je bio deo prethodne vlasti, poziva na argument da je Srbija od 2012. do 2016. godine imala najnižu stopu privrednog rasta u grupi sličnih zemalja u Evropi. Pa Srbija se u navedenom periodu dizala iz pepela u kojem ste je ostavili na samrti. Na računima države krajem jula 2012. godine je bilo svega 8,5 milijardi dinara, a za penzije je iz budžeta bilo potrebno izdvojiti 22 milijarde dinara. Dakle, sredstva koja su bila na računu nisu bila dovoljna ni da se pokriju mesečna izdvajanja za penzije - rekao je ministar Mali.

Nakon 2012. godine smo, objasnio je Mali, morali da sprovodimo mere teške, bolne finansijske konsolidacije i u takvoj situaciji nije moguće ostvarivati visoke stope rasta i jedino za šta se borite je da spasite zemlju i njene javne finansije.

Siniša Mali je upitao i zašto se dežurni kritičari ne pozovu na period nakon bolnih i teških reformi kada je srpska privreda počela ubrzano da se razvija.

- Naš kumulativni rast od 2017. godine, kada je završena fiskalna konsolidacija, do ove godine, iznosio je 17,2%. U istom periodu, Hrvatska je imala kumulativni rast 5,4%, Severna Makedonija 6,4%, Crna Gora 8,4%, Bosna i Hercegovina 9% i Albanija 11,4%. Oni to ne pominju, već se pozivaju na period fiskalne konsolidacije. Pa, gospodo, molim vas, da ste znali da vodite zemlju i njenu ekonomiju ne bismo ni imali fiskalnu konsolidaciju i napredovali bismo neuporedivo brže. Period zbog koga nas prozivate je period kada smo vadili vaše fleke i spasavali zemlju sa ivice ekonomske provalije. Podsetiću gospodina Šoškića da je Srbija 2012. godine imala pad privredne aktivnosti 0,7% i da je to još jedno od nasleđa koje su nam ostavili - naglasio je Mali.

Prema rečima Siniše Malog, od kada je završena fiskalna konsolidacija, pa čak i u doba pandemije, srpska ekonomija raste i to potkrepljuju konkretni ekonomski pokazatelji.

Mali je u tom kontekstu naveo da smo i tokom pandemije korona virusa, u vreme najveće svetske ekonomske krize, imali pad od tek minus 1%, što je među najboljim rezultatima u celoj Evropi, a posebno kada se ima u vidu da su ekonomski snažnije države od naše imale i dvocifren pad stope rasta BDP-a. Takođe, dodao je ministar, Srbija je u prvoj polovini ove godine imala rast BDP-a od 7,6% i bićemo među prve tri ekonomije u Evropi u 2021. godini po brzini rasta i dinamici oporavka.

- Ušli smo u zonu visokog rasta jer se naša ekonomska politika zasniva na realnim izvorima rasta, na investicijama i na izvozu, za razliku od neodrživog modela rasta baziranog na potrošnji koji je  kreirao makroekonomske neravnoteže, visoku inflaciju i nezaposlenost - rekao je Mali.

Ministar je istakao da je javni dug Srbije, uprkos zdravstvenoj i ekonomskoj krizi koju je izazvala pandemija korona virusa, stabilan i da iznosi 55,4%, što je ispod dozvoljenog nivoa od 60%, koliko je predviđeno sporazumom iz Mastrihta. Prošlu godinu Srbija je završila sa javnim dugom od 58,2 procenta BDP-a i bila je jedna od retkih zemalja u Evropi koja je uspela da javni dug održi pod kontrolom.

- Naravno da je javni dug u apsolutnom iznosu danas veći jer naša ekonomija raste i razvija se. Naš BDP je danas 51,3 milijarde, a u vaše vreme je bio 33 milijardi. Niko ko se bavi ekonomijom ne posmatra javni dug u apsolutnom iznosu nego njegovo učešće u BDP-u, a naš javni dug je kao što sam i rekao trenutno 55,4% BDP-a - naveo je ministar Mali.

Ministar Mali je podsetio da su devizne rezerve u zlatu od 2012. godine uvećane za više od 21 tone, dok je njihova vrednost utrostručena.

- Takođe, inflacija je u vreme gospodina Šoškića kao guvernera NBS iznosila 11 odsto, a sada je održavamo na prosečnom nivou od oko 2,5 odsto. Dinarska štednja je premašila 100 milijardi dinara i šest puta je veća nego 2012. godine. Izvoz robe je više nego udvostručen i povećan sa 8,7 milijarde evra u 2012. godini na preko 20 milijardi evra koliko očekujemo da će biti do kraja godine - rekao je Siniša Mali.

Mali je podsetio i da je u vreme prethodne vlasti stopa nezaposlenosti iznosila rekordnih 25,9%, a u prošloj, pandemijskoj godini je bila niža od 10 procenata.

- Stopa nezaposlenosti u Srbiji će uskoro dostići prosečne stope na nivou EU, s obzirom na to da je prošle godine iznosila 9,7% u Srbiji, a u EU 7,1%. I posle svega ovoga nam ti dežurni kritičari osporavaju rezultate i svakoga dana se bave jeftinim političarenjem po medijima. Stigli su da pomenu i nivo investicija i BDP po glavi stanovnika. Često se zapitam da li je moguće da o investicijama govore oni u čije vreme su fabrike zatvarane, a hiljade radnika ostale bez posla, na ulici. Budžetom za ovu godinu je za kapitalne investicije opredeljeno oko 430 milijardi dinara, odnosno 7,2% BDP-a. Takođe, u prvih sedam meseci ove godine strane direktne investicije su iznosile dve milijarde i 72 miliona evra, što je za oko 30 odsto više u odnosu na isti period 2020. godine - naveo je Mali.

Ministar je naglasio da je udeo investicija u BDP-u prošle godine, u vreme pandemije iznosio 23,2%, a 2019. udeo investicija u BDP-u je dostigao 25,1% i podsetio da je u poslednjih sedam godina otvoreno 250 fabrika širom Srbije.

On je naveo i na podataka da je BDP po stanovniku porastao sa oko 4.600 evra na 6.700 evra u periodu od 2012. do 2020. godine, odnosno za oko 2.100 evra, što je oko 43%.

- Naši ekonomski pokazatelji su zaista dobri i građani Srbije treba da budu mirni jer je naša ekonomija potpuno stabilna i nema razloga za brigu. A dežurni kritičari neka prestanu da lažu i obmanjuju javnost sa netačnim i proizvoljnim podacima - zaključio je Siniša Mali.