SRBIJA NEĆE U AMERIČKU KALJUGU U AVGANISTANU: Naša zemlja nije potpisala dokument Stejt departmenta o mirnom povlačenju
BEZ obzira na nove pritiske koji očigledno slede od strane Zapada, odnosno Amerike, i to ovog puta po pitanju Avganistana, Srbija neće pristajati ni na čije političke diktate i u svim potezima i odlukama isključivo će se rukovoditi svojim interesima.
Ovo bi ukratko bio odgovor srpskog državnog vrha na kritike zbog toga što naša zemlja nije potpisala dokument Stejt departmenta o mirnom povlačenju iz Avganistana. Zajedničku izjavu koju su inicirale SAD, od naših suseda nisu potpisale ni BiH, ni Mađarska, a paraf, između ostalih, nisu stavile ni Rusija ni Kina.
Sagovornici "Novosti" naglašavaju da je Srbija nezavisna, suverena država, vojno neutralna, da to želi da ostane i ima najbolje moguće odnose i sa Zapadom i sa Istokom, pa će u skladu sa tim meriti i sve svoje poteze. Navode da ne vide zašto bi sada "nagrađivali" SAD u, kako kažu, istorijskom grehu koji su učinile prema avganistanskom narodu, a pogotovo imajući u vidu da je ta ista Amerika sa vlašću u Avganistanu radila na razbijanju Srbije. Smatraju i da odluka Srbije da ne potpiše dokument Vašingtona nema veze ni sa našom solidarnošću sa Rusijom i Kinom, a još manje sa argumentom nekakve naše zavisnosti od ovih država, već isključivo ima veze sa zaštitom naših interesa i demonstriranjem naše nezavisnosti.
Ognjen Karanović, iz Centra za društvenu stabilnost, podseća da Srbija niti je nagovarala SAD i njene saveznike iz NATO da intervenišu u Avganistanu, niti ih je na kraju sokolila da, kako kaže, na ovako sraman način napuste tu zemlju i njene građane prepuste talibanima.
- Bajden je zbog Avganistana izgubio na rejtingu, on je na istorijskom minimumu od kada je došao u Belu kuću i za očekivati je da će zaoštriti retoriku prema onim krizama i izazovima u svetu kao što je Zapadni Balkan. Pritisci na Srbiju i na pozicije naše zemlje i našeg naroda u regionu će se pojačati. Pogotovo kada je reč o BiH, gde SAD zagovaraju modifikaciju Dejtonskog sporazuma u ekstremnijem obliku. Ne znači da će možda tražiti ukidanje RS, ali je za očekivati da će pod firmom stvaranja funkcionalnije BiH tražiti dalje oduzimanje nadležnosti entiteta. Zauzeće i čvrst stav prema pitanju južne srpske pokrajine i tu će pritisci ići preko "posrednika", poput Grčke i ostalih država EU koje nisu priznale Kosovo, a od kojih će se tražiti da taj stav promene - kaže Karanović.
Bivši jugoslovenski šef diplomatije Vladislav Jovanović kaže, za "Novosti", da je američka intervenistička politika doživela ponižavajući debakl u Avganistanu, u kojem se zamak koji su zidali 20 godina srušio kao kula od karata za dva dana:
- Zapad pod američkom hegemonijom počeo je da kolektivno obavezuje druge zemlje da ih slede u onome što su naumili. Ta vrsta traženja kolektivne solidarnosti je anahrona, prevaziđena i pomalo degutantna. Vlast u Avganistanu je među prvih pet država priznala nezavisnost Kosova, odnosno po diktatu iz Vašingtona glasala je za razbijanje Srbije. Zbog čega bismo mi sad morali da hitamo u susret da se na bilo koji način određujemo u svemu tome.
"OTVORENI BALKAN" BRANA ZA PRITISKE
VELIKA brana novim pritiscima iz SAD mogla bi da bude inicijativa predsednika Aleksandra Vučića u povezivanju regiona kroz projekat "Otvorenog Balkana", u kojem učestvuju i Albanija i Severna Makedonija.
- SAD imaju pozitivan odnos prema ovoj inicijativi i to može biti amortizer za eventualnu Bajdenovu agendu prema Zapadnom Balkanu. To bi moglo i da umiri jastrebove u Bajdenovoj administraciji, naravno, u zavisnosti od toga kako će proceniti koristi i štete: da li da pojača pritisak na Srbiju i ugrozi projekat "Otvoreni Balkan" ili da ga prigrli kao inicijativu kojom se zapravo neguju najvažnije političko-ekonomske vrednosti i SAD i EU - smatra Karanović.
U PRVOM TALASU MILION IZBEGLICA
IAKO Srbija sa situacijom u Kabulu nema apsolutno ništa, vrlo brzo će se suočiti sa ozbiljnim posledicama američke politike prema Avganistanu, a to je nova migrantska kriza. Naime, procene su da će zbog pobede talibana i napuštanja Avganistana na ovako haotičan način oko milion ljudi u prvom talasu migracija krenuti prema Evropi, pa samim tim i prema Srbiji. EU zasada sve oči drži uprte prema Vašingtonu, dok SAD očigledno svoja vrata prema Avganistanu zatvara i ne nudi nikakvo novo rešenje.