INTERVJU Igor Mirović: Sa usponom Srbije jačaće i pritisci

Ako pažljivo pročitate ključne knjige akademika Milorada Ekmečića, u kojima on veoma precizno i proročki anticipira, kroz jasne istorijske primere, hod Srbije i predviđa izazove u vremenu u kojem živimo, a to su njegove čuvene knjige "Dijalog prošlosti i sadašnjosti" i "Dugo kretanje između klanja i oranja", videćete koliko se malo stvari na Balkanu promenilo u proteklim decenijama i vekovima, a po istom obrascu Srbija, kao nesumnjivo najsnažnija zemlja na Balkanu, uvek biva izložena pritiscima i ucenama do te mere da je to gotovo postao uobičajeni način života u našoj zemlji.

Ovo, u intervjuu za "Novosti", poručuje predsednik Pokrajinske vlade Igor Mirović, koji naglašava da je ovo vreme posebno interesantno jer se jasno uočava uspon Srbije, pre svega u ekonomskom, a samim tim i u opštem društvenom smislu, s jedne strane, i sa druge, srazmerno usponu, i rast pritiska na Srbiju po pitanju statusa KiM i golog opstanka Republike Srpske.

- Pritisci će se pojačavati, dakle, prema rastu uticaja Srbije, ne samo u ovom delu Evrope, već u celoj Evropi i čitavom svetu, posebno među uticajnim zemljama.

* Da li je na delu velika akcija da se Srbima trajno stavi etiketa genocidnog naroda?

- Najviše me razočarava činjenica da je Crna Gora prva, iako je to već učinila pre 13 godina, deklaracijom aktuelizovala pitanje definicije zločina u Srebrenici kao genocida. Očigledno je da pojedini mentori lažnog građanskog koncepta u BiH pokušavaju da ponovo pokrenu to pitanje ne bi li postepeno, ali sa ciljem da to bude krajnja kategorija negativnog obeležavanja Srba, uspeli da Srbima nametnu osećaj kolektivne krivice, da nakon toga dođu odgovarajuće kazne, sankcije, pritisci i usmerenja ka određenom političkom procesu. To je, zapravo, cilj svih ovih aktivnosti kada je reč o Srebrenici.

* Hoće li narednog proleća biti raspisani i vanredni pokrajinski izbori, zajedno sa parlamentarnim i predsedničkim?

- To pre svega zavisi odmeđustranačkih konsultacija i od dogovora koji treba postići sa opozicionim strankama. Inače, kao neko ko je više godina proveo u opoziciji nego na vlasti, svestan sam potrebe da se sa opozicionim strankama mora pronaći zajednički imenilac kada je reč o uslovima i mehanizmima za učešće što većeg broja političkih partija na izborima. Važno je da imamo prisustvo opozicije u svim parlamentima, od lokalnih, preko pokrajinskog do republičkog, jer se na taj način zapravo potvrđuje snaga Srbije. Slabost je, a ne snaga, kada nemate opoziciju u parlamentu. Doduše, kada je o pokrajinskom parlamentu reč, imamo ne tako mali opozicioni uticaj i korektiv u samoj Skupštini. Nemamo od čega da bežimo, nemamo čega da se stidimo. Imamo dobre rezultate u gotovo svim oblastima života i rada i svakom možemo da pogledamo u lice. Sa svakim opozicionim predstavnikom možemo da vodimo dijalog o svim temama. Uveren sam da, kada je o takvom dijalogu reč, imamo superiornije argumente, i da oni dolaze i da će doći, i u neposredno predizborno vreme, do svih građana i da će na osnovu njih građani donositi odluke o tome za koga glasati.

Izborni uslovi i način izlaska na izbore jesu stvari koje se moraju definisati dogovorom i time će, zapravo, Srbija pokazati svoju snagu, a ne svoju slabost. Kao što je, uveren sam, Srbija snažnija onda kada opozicioni predstavnici imaju svoj glas. Dobro je što postoje pomaci u tome, i dobro je što smo otvorili dijalog, jer njime možemo otkloniti sve nedoumice i nedostatke.

* Skoro šest godina ste predsednik Pokrajinske vlade, vidite li sebe na tom mestu i nakon narednih izbora?

- Smatram da je Pokrajinska vlada uradila mnogo u proteklih šest godina, pre svega na stabilizaciji političkih prilika u AP Vojvodini. Vojvodina je ranije prečesto bila na stranicama crnih hronika, prepoznatljiva po tome što su njeni najviši predstavnici učestvovali u propasti velikih institucija, poput Razvojne banke, u proneveri kada je reč o izgradnji velikih objekata. U proteklih šest godina jasno je da je Vojvodina, a u tome je značajna bila i uloga mojih saradnika, uradila mnogo toga da zaposlimo 70.000 ljudi više nego što smo imali 2016, da izgradimo brojne industrijske zone, rekonstruišemo u znatnoj meri naš zdravstveni sistem, završimo sve nezavršene i proneverene projekte iz vremena prethodnih administracija, da poboljšamo ambijent, da vodimo politiku zajedništva, održimo jedinstvo sa Vladom Srbije. Sa ponosom mogu da kažem da je pokrajinska administracija prva kada je reč o stepenu realizacije velikih investicija, u poređenju sa gradovima, opštinama i ministarstvima. Nemamo nijedan otvoreni problem. Veoma retko se nekome obraćamo za pomoć iz prostog razloga što mnogo toga možemo da uradimo sami i upravo je to naš posao - da sami, odgovarajući za ono što nam je dato u nadležnost, posao uradimo do kraja i time doprinesemo ukupnom uspehu naše zemlje.

* Kako gledate na stav lidera LSV Nenada Čanka, koji kaže da je za njega "Kosovo nezavisna država"?

- Radi se o kontinuitetu izjava predsednika LSV koje on daje još od 1991. i sve njegove izjave su, manje-više, usmerene na to da slabe poziciju Srbije, da na jedan neskriven način pomažu svima onima koji učestvuju u pritiscima na nju. I ova poslednja, nazovimo je, turneja po zemljama bivše Jugoslavije, ima za cilj da to učini. Pogledajte u Crnoj Gori - on je najbolji prijatelj Mila Đukanovića i veoma jasno podržava sve antisrpske elemente u njegovom delovanju. Zamislite, Čanak sa Kurtijem razgovara o pitanjima medijskih sloboda u Srbiji, iako se ne skida sa televizija sa nacionalnom frekvencijom u našoj zemlji. To nam govori samo jedno - da se u Srbiji danas, nažalost, u javnom mnjenju, više cene oni koji mnogo pričaju, a malo rade, oni koji prave marketing bez proizvoda, oni koji često sa punim zadovoljstvom služe interesima protivnika Srbije, nego oni koji predano rade, koji se trude da, bez lažnog marketinga, na jasan i prepoznatljiv način uređuju i sprovode politiku koja ima veću odgovornost prema građanima nego što je politika Čanka.

* Zbog politike LSV u vezi sa većom autonomijom Vojvodine i predloga da parlament usvoji rezoluciju o genocidu, čuju se zahtevi da SNS raskine koalicije sa njima na lokalu...

- Zahtevi su potpuno logični, razumni i prirodni. Zaista je teško običnom čoveku objasniti kako to da u pojedinim lokalnim samoupravama - recimo novosadskoj - funkcioniše, kako oni kažu, "komunalna koalicija", a da su politički programi i stavovi, kada je reč o stranačkim i ideološkim pitanjima, potpuno različiti. Ali, to je pitanje za lokalne samouprave i za one koji donose odluku na tom nivou, a obični ljudi se pitaju kako je moguće i zašto se to dozvoljava i da li ćemo i kako reagovati. Između toga da postupimo po zahtevima građana i po zahtevima onih kojima je na srcu Srbija i koji su spremni da se za nju bore uvek i na svakom mestu i, sa druge strane, da postupimo kalkulantski, uvek sam na strani onog prvog.

* Verujete li u glasine da Stefanović ima materijal za ucenjivanje Vučića? Da li biste ga vi lično ostavili i dalje u rukovodstvu SNS?

- Ne verujem u prazne i lažne priče. Veoma je jasno da je MUP u proteklom periodu načinio brojne propuste. Svakako, radi se o pojedincima koje bih podelio u tri grupe. U prvoj grupi su oni koji su, naravno, bili u neposrednoj vezi sa tzv. Belivukovim klanom i koji su izvršili teška krivična dela, koja se gone po službenoj dužnosti. Pripadnici su MUP, bez obzira na to da li se radi o osobama koje su bile na čelu i u vrhu Ministarstva ili su bile zaposlene u Ministarstvu na raznim nižim mestima. U drugoj grupi su oni u MUP koji su znali da postoje ovi prvi, nisu protiv njih ništa preduzimali ili makar ne mogu da, službenim beleškama ili nalozima koje je trebalo da daju pisanim putem, dokažu da su nešto preduzimali. U trećoj grupi su oni - narodnim jezikom rečeno - nesposobni, koji ne spadaju u prve dve grupe, ali nisu dovoljno sposobni da obavljaju važne dužnosti u važnom resoru. Za mene je glavno pitanje da li smo kao država sposobni da prvu grupu procesuiramo. Potom, da drugu grupu, u skladu sa zakonom, udaljimo iz MUP, a da treća grupa snosi sankcije, u smislu da se jasno kaže - da su nešto morali preduzimati, a da to nisu preduzimali iz neznanja, nesposobnosti ili elementarne neodgovornosti. Sasvim sigurno da Nebojša Stefanović kao ministar unutrašnjih poslova snosi odgovornost za postupanje svojih saradnika.

OTVORENO RAZGOVARATI S HRVATSKOM

* Kako gledate na konstantne pretnje Hrvatske da će nas blokirati na putu ka EU?

- Nesumnjivo je da je za Srbiju značajno da ostvari jasne i prepoznatljive standarde u procesu evropskih integracija. Srbiji je posebno važno, kada je reč o razvoju ekonomije i o potpunom usvajanju demokratskih vrednosti, da u tesnoj i produktivnoj saradnji sa evropskim institucijama izgrađuje društvo. A otvaranje poglavlja i pretres svih zakona i njihova primena u brojnim oblastima - tome služi. U tom smislu zalažem se za otvorene razgovore sa svima, a posebno sa Hrvatskom, kada je reč o rešavanju aktuelnih problema. I pokrajinska administracija je tome dala značajan doprinos, jer je hrvatska nacionalna manjina u novom sazivu Vlade našla svoje važno mesto, otvorila čitav niz pitanja, i mi smo na jedan dobronameran i otvoren način, uz njihovo konstantno prisustvo u odlučivanju o važnim pitanjima, pokazali otvorenost i zainteresovanost, i izdvojili znatna finansijska sredstva. Rešili smo i brojne otvorene probleme.