DARKO TANASKOVIĆ SAOPŠTIO LOŠE VESTI ZA LAŽNU DRŽAVU: Kiparski problem kočnica za Grčku

Tanasković kaže da je Grčka pod jakim pritiscima SAD da prizna tzv. Kosovo i da bi od pet država EU, koje ne priznaju tzv. Kosovo, mogla da se smatra "najslabijom karikom", iako, kako kaže, uz Španiju, ima najjače razloge da ne prizna tzv. Kosovo.

- Grčka je na raskršću, ali mislim da je još uvek bliže tome da ne učini taj konačni korak - kaže Tanasković i ukazuje na poslednju izjavu grčkog premijera Kirijakosa Micotakisa da Grčka ne menja svoj stav u vezi sa priznavanjem samoproklamovane nezavisnosti Kosova.

Međutim, kako primećuje, poslednjih godina spekulacije, ali i konkretni potezi grčkih vlasti ukazuju na izvesno približavanje Atine i vlasti u Prištini, a posebnu pažnju privuklo je nedavno podizanje statusa Kancelarije tzv. Kosova u Atini iz ekonomske u kancelariju koja obavlja i političke poslove.

Podseća i da je bivši grčki ministar spoljnih poslova Nikos Kocijas bio otvoreni zagovornik priznanja tzv. Kosova i da je često odlazio u Prištinu, ali da su se ostali članovi vlade, pojedini i pod pretnjom rušenja vlade, suprotstavljali tim idejama.

Tanasković navodi da se u Srbiji nedovoljno zna i o određenim bliskim, istorijskim vezama Grčke sa albanskim narodom, a o tome u svojoj knjizi piše aktuelni ambasador Srbije u Grčkoj Dušan Spasojević.

- Između albanskog i grčkog elementa, kroz celu noviju istoriju Grčke postoji izvesna, vrlo zanimljiva sprega koja je kontroverzna, istovremeno i konfliktna, ali ne uvek. Na planu čak i nacionalnog opredeljenja značajnih ličnosti iz grčke istorije, pojedini pravoslavni Albanci su igrali značajnu ulogu - kaže Tansković.

Spekulacijama o eventualnoj spremnosti da Atine da prizna tzv. Kosovo, doprinosi to što je, navodi Tanasković, Grčka pod jakim pritiskom SAD, pre svega, zbog svoje loše ekonomske situacije, ali i nepoverenja Grčke prema Turskoj, iako su obe u NATO savezu.

- Grčka ne veruje Turskoj i ceo odbrambeni sistem Grčke je orijentisan tako da se očekuje neki napad sa istoka, od Turske koja se, s druge strane, ponaša tako da ne otklanja u potpunosti takve strepnje. A SAD se tu pojavljuju kao glavni garant i zaštitnici bezbednosti Grčke - navodi bivši diplomata i dodaje da sve to doprinosi "ranjivosti" Atine i spremnosti da eventualno učini korak ka priznanju lažne nezavisnosti Kosova.

Međutim, posle najave predsednika Turske Redžepa Erdogan o pojačanom angažmanu te zemlje u lobiranju za priznavanje tzv. Kosova zajedno sa SAD, usledilo je, kaže Tanasković, "reteriranje" sa grčke strane i dodaje da bi priznanje tzv. Kosova značilo približavanje ideji da se na podeljenom Kipru uspostave dve nezavisne države za šta se, dodaje, Erdogan otvoreno zalaže.

- To je za Grčku apsolutno neprihvatljivo. Sumnjam da bi to odobrila i Grčka pravoslavna crkva, koja je još uvek jak činilac u životu Grčke, ali i grčki narod sigurno to ne bi prihvatio sa zadovoljstvom - smatra Tanasković.

On, takođe, smatra i da objedinjavanje Kipra, što bi prema ocenama pojedinih analitičara, Grčka mogla da traži kao kompenzaciju za priznanje tzv. Kosova, ne dolazi u obzir i da o tome ne može biti kompromisa, a kao jedan od ključnih razloga za to navodi to što Turska ne bi pristala na demilitarizaciju severnog dela Kipra.

- Treba biti veoma naivan i pretpostaviti da bi Turska, u okviru bilo kakvog sporazuma, bila spremna da povuče svoje vojne trupe sa Kipra. Naprotiv, Erdogan počinje i to sve otvorenije da pominje rešenje o dvema državama na Kipru. Dakle, objedinjavanje nije na vidiku kao mogućnost bilo kakve kompenzacije za izvesno priznavanje (tzv.) Kosova - uveren je Tanasković.

Na pitanje da li očekuje da Priština pojača kampanju za priznavanje tzv. Kosova budući da u septembru ističe jednogodišnji moratorijum na lobiranje za priznanje samoproklamovane kosovske nezavisnosti u okviru Vašingtonskog sporazuma, Tanasković kaže da taj sporazum nisu poštovali ni Priština, ni njeni strani pokrovitelji, te da ne sumnja da će od jeseni pojačati kampanju.

- Septembar nije toliko bitan, ali jesen jeste i doneće određenu dinamiku u ovom smislu. Sigurno je i da Srbija mora da bude spremna za trenutak u septembru kada će određene stvari postati javne i mnogo očiglednije- navodi Tanasković.