INTERVJU Goran Rakić: Priština koristi pasivnost Brisela

Kada ovo imate u vidu, kao i ponašanje Prištine, onda se jasno vidi njihova namera da blokiraju dijalog. Jer, niti u dijalog ulaze sa iskrenom namerom da se rešavaju problemi, niti poštuju obaveze koje su dosad preuzeli. Zašto je to taktika i da li u tome imaju nečiju podršku, ne bih da spekulišem, ali je takvo ponašanje iracionalno i neodgovorno prema građanima koji su im dali podršku na izborima.

Ovim rečima Goran Rakić, predsednik Srpske liste i ministar za zajednice i povratak u vladi privremenih institucija u Prištini, odgovara na pitanje "Novosti" da li veruje da će pregovarački proces u skorijoj budućnosti dovesti do nekih konkretnih rezultata, pogotovu što je i poslednja runda dijaloga u Briselu ponovo pokazala da Kurti, osim priznavanja tzv. Kosova, nema drugih ciljeva.

Očekujete li da Evropska unija primeni mehanizme kako bi se dijalog nesmetano nastavio? I šta uraditi da se Priština primora da konačno formira Zajednicu srpskih opština?

- Evropska unija je svojom pasivnošću doprinela ponašanju Prištine. Neverovatno mi je da ni osam godina nakon potpisanih sporazuma nemamo formiranu Zajednicu srpskih opština, a za šta je garant bio Brisel. U tom smislu sam delimično razočaran, jer EU nije neko neformalno udruženje, već ozbiljna organizacija koja ima ekonomske, političke i druge mehanizme za sprovođenje svojih odluka i politika. Ako vidimo da to kad je u pitanju Priština izostaje, onda je moj stav da je Brisel pasivan, apsolutno opravdan i primeren.

Koliko vas zabrinjava to što je za Prištinu neprihvatljiva čak i stavka koja podrazumeva uzdržavanje od akcija koje bi vodile nasilju i destabilizaciji?

- To je posebno opasna situacija. Krhki mir na ovim prostorima se mora čuvati po svaku cenu i drago mi je da u mnogim situacijama naši građani nisu naseli na provokacije već su bili suzdržani. Ipak, verujem da Kfor kao respektabilna organizacija i vojna sila neće dozvoliti Prištini avanturizam koji bi ovaj region poslao na opasan kolosek.

Maltretiranje Dragice Gašić, jedine srpske povratnice u Đakovicu, postalo je simbol odnosa Prištine prema našem narodu. Kako u takvim okolnosti ohrabriti prognane Srbe da se vrate na KiM?

- Izuzetno teško pod ovakvim pritisicima pod kojima danas živi ili bolje reći preživljava Dragica Gašić. Ona je heroj 21. veka i simbol borbe srpskog naroda za povratak, normalan život i suživot. Ostaće velika mrlja na licu mnogih koji su morali da stanu u zaštitu Dragice Gašić, a to su propustili da učine. Ona je višestruko diskriminisna. Prvo, jer je Srpkinja povratnica, jedina u Đakovici, drugo jer je žena, treće jer je bolesna... I sve to nije bilo dovoljno da neki iz međunarodne zajednice reaguju. A kada govorimo o povratku, tu nam nedostaje održivi povratak. Tu pre svega mislim na dva bitna aspekta, ekonomski i bezbednosni. Ako nema bezbednosti, kako se vratiti, a s druge strane, ako se vratite, a vaš lokal, njiva ili šuma su uzurpirani, od čega ćete živeti? Sve u svemu, rezultati su poražavajući, broj povratnika na Kosovu je među najmanjima na svetu.

U toku je naoružavanje tzv. vojske Kosova, a sve se više priča i o uvođenju obaveznog vojnog roka. Može li se, i kako, sprečiti eventualni pritisci na Srbe?

- Srpska lista je jasno prilikom usvajanja nezakonitih odluka oko kosovskih bezbednosnih snaga poručila da su to neustavne odluke i za nas neprihvatljive. S druge strane, apsolutno podržavamo dogovor kojim se zabranjuje dolazak kosovskih bezbednosnih snaga na sever. Ono što zabrinjava je odluka u Prištini, da u vreme velike ekonomske krize prouzrokovane virusom korona izdvaja ogroman novac za militarizaciju ovog prostora umesto da taj novac usmeri na ekonomski oporavak i podršku privredi.