KURTIJEV TRIK: Beograd okriviti za krah dijaloga, novim zahtevima i lažnim optužbama hoće da otera naše pregovarače od stola
PROVOKACIJE i performansi koje izvodi premijer privremenih institucija u Prištini Aljbin Kurti, a koje EU ni na novoj rundi dijaloga u Briselu nije uspela da spreči i "umiri", imaju za cilj da naša strana odustane od pregovaračkog procesa, a da se zatim Srbija proglasi glavnim krivcem za neuspeh dijaloga.
Beograd neće nasedati na ove jeftine trikove Prištine i nastaviće dijalog, iako nema naznaka da je u vrhu EU upaljena "crvena lampica" da je krajnje vreme da "disciplinuju" Kurtija.
Ovako sagovornici "Novosti" sumiraju sastanak održan u ponedeljak u Briselu, koji je Kurti ponovo "minirao", odbivši sve predloge EU i optužujući Srbiju da je počinila tri genocida nad Albancima.
Posle sastanaka u sedištu EU predsednik Srbije Aleksandar Vučić otvoreno je poručio da je sa Kurtijem "nemoguće dogovoriti se ni koji je dan" i da je njihov jedini suštinski zahtev, koj stoji iza svih njihovih poteza i provokacija - da Beograd prizna nezavisno Kosovo:
- Prištinska delegacija izašla je sa 11 zahteva kojima traže de fakto priznavanje Kosova, da prihvatimo njihove štambilje... Oni ni o čemu neće da razgovaraju što je konkretno, samo je smisao da kroz bilo koji sporazum provuku priču o nezavisnosti. Posebno zabrinjava što nisu hteli da prihvate ni predlog EU da se obe strane suzdrže od akcija koje bi mogle da destabilizuju situaciju na terenu, jer su time praktično sebi ostavili mogućnost i slobodan prostor da ugrožavaju bezbednost Srba na Kosovu.
Šef parlamenta Ivica Dačić rekao je da će Srbija biti strpljiva i stalno isticati svoju opredeljenost za dijalog sa Prištinom, bez obzira na to što ono što govori Kurti nema nikakve veze sa realnošću:
- To je potpuno van agende dijaloga i usmereno je na to da se ne vratimo na suštinu priče - a to je ispunjavanje onoga što je potpisano, formiranje Zajednice srpskih opština i dijalog za dolazak do političkog rešenja za probleme na KiM.
I direktor Kancelarije za KiM Petar Petković upozorio je na Kurtijev "politički šou" u Briselu, koji je osmišljen da se srpska strana natera na reakciju:
- Pripreme za poslednji sastanak počele su na tehničkom dijalogu održanom 7. jula, kada su obe strane od EU dobile nacrt sa tri tačke oko koje treba da se usaglase. U tim tačkama nema ništa sporno, reč je o nestalima i sprečavanju nestabilnosti na terenu, i jasno je da, ko to odbija, odbija da uopšte razgovara i da ne misli o miru i ne želi da ide u pravcu normalizacije odnosa.
Petković je naveo da se Kurti saglasio samo sa trećom tačkom - da se redovno održavaju sastanci glavnih pregovarača uz posredovanje EU.
Sledeći sastanak trebalo bi da bude održan krajem avgusta, a Suzana Grubješić, iz Centra za spoljnu politiku, kaže, za "Novosti", da je krajnje vreme da se EU zamisli i vidi kako dalje:
- U "rukavu" imaju brojne mehanizme, a koje do sada nisu koristili da privole Prištinu da bude kooperativnija i razumnija u razgovorima. Izlaz iz ove situacije moglo bi da bude veće angažovanje SAD, pogotovo, jer Kurti ne odbija da primeni samo Briselski, već i Vašingtonski sporazum.
Istoričar Srđan Graovac, iz Centra za društvenu stabilnost, smatra da EU ne reaguje oštrije na opstrukcije Kurtija zato što zapravo stoji na stanovištu Albanaca, a to je da je Kosovo nezavisno i da o tome uopšte ne treba raspravljati, već samo o tome kako ćemo ih mi priznati.
- Oni do te mere tolerišu albanske poteze, za koje i sami vide da im je cilj da se proces sabotira. Uostalom, Kurti je za premijersku poziciju dobio podršku ključnih članica EU, Francuske i Nemačke, ne zbog nastavka dijaloga sa Beogradom, već da bi reformisao Kosovo iznutra i od njega stvorio funkcionalnu državu. Zato će za Kurtija imati mnogo više razumevanja, mnogo više nego što mi mislimo.
I POPISI DOKAZ APSURDNIH OPTUŽBI
"GENOCID", A ALBANACA SKORO DUPLO VIŠE
OPTUŽBE Aljbina Kurtija da je Srbija nad Albancima od 19. veka počinila čak tri genocida čist su paradoks i nemaju nikakvo utemeljenje u istorijskim činjenicama. Istoričar Srđan Graovac (na slici) kaže da niko u svetu ne podržava ideju ni o jednom, a kamoli o tri nekakva genocida počinjena nad Albancima na ovom prostoru.
- Kurti se vraća na 1878. i pominje Albance koji su živeli u Leskovcu, Vranju, Nišu, na prostoru koji je Berlinskim kongresom pripao Srbiji. Albanaca je tu bilo 40.000-50.000 i oni su zaista tada masovno napustili tu teritoriju, ali ne zbog genocidnih namera srpske države. Naime, Albanci su na tom prostoru bili vladajući muslimanski sloj stanovništva, činovnici, vojnici i kada je srpska država došla, izgubili su taj privilegovani položaj. I oni su automatski napuštali tu teritoriju i selili se tamo gde turska država funkcioniše, jer su tu ponovo bili privilegovani. Odlazili su mahom na Kosovo, odakle su proterivali Srbe.
Graovac ukazuje na još jednu nespornu činjenicu, a to su popisi stanovništva:
- Na prvom popisu u Kraljevini SHS 1921. Albanaca je bilo oko 430.000, a nakon Drugog svetskog rata, na popisu 1948, bilo ih je više od 750.000. Ako je nad njima počinjen genocid, kako je moguće da imaju dramatičan rast populacije?!
RAMPA ZA POLITIČARE I PLANINARE
NA administrativnoj liniji sa Kosovom i Metohijom, od početka godine, 15 puta je spuštena rampa našim građanima koji su krenuli u južnu srpsku pokrajinu. Među njima su, osim ministara Vanje Udovičića i Darije Kisić Tepavčević, predsednika Kancelarije za KiM Petra Petkovića, bili i novinari, sportisti, humanitarci, raseljeni... Za vikend je zabranjen ulazak i predsedniku Komisije za nestala lica Veljku Odaloviću.
Iako je Sporazum o slobodi kretanja jasan da se prelazi samo uz ličnu kartu i da jedino posete funkcionera moraju da se prijave 72 sata ranije, albanska strana ga često krši.
Na primer, Kisić Tepavčevićoj je zabranjeno da uđe, iako je išla u Kosovsku Mitrovicu kao profesor, da ispituje studente u okviru ispitnog roka. Na Jarinju je zaustavljen autobus sa 40 humanitaraca koji su nosili paketiće za decu, kao i dva autobusa sa putnicima iz Beograda i Novog Sada koji su krenuli da obiđu svetinje sa Kosova i Metohije. Planinari su morali da odustanu od planinarenja po Šar-planini, dok utakmice sa vršnjacima sa KiM nisu mogli da odigraju rukometaši i fudbaleri nekoliko klubova. (S. S. R.)