PREDSEDNIK NA VAŽNOJ KONFERENCIJI: Vučićevo obraćanje na temu - Rezultati i mogućnosti IPA fondova u Srbiji

Nakon predsednika, na konferenciji su govorili i evropski komesar za susedsku politiku i proširenje Oliver Varheji, kao i ministarka za evropske integracije u Vladi Republike Srbije Jadranka Joksimović i šef Delegacije Evropske unije u Republici Srbiji Sem Fabrici.

Obraćanje predsednika Vučića

- Hvala vam na prilici da se obratim danas, da se zajednički još jednom osvrnemo na rezultate koje smo baš tako zajednički u svakom delu Srbije, uz izuzetnu finansijsku pomoć Evropske unije i našu spremnost da učestvujemo sa značajnim budžetskim sredstvima, postigli na našem kompleksnom, ali za društvo i građane važnom evropskom putu. Želim da naglasim da cenimo svaki dinar i svaki evro koji je u našu zemlju stigao iz Eropske unije i od njenih poreskih obveznika - istakao je predsednik na početku svoga obraćanja.

Kako je istakao, Srbija se do sada ozbiljno, odgovorno i efikasno ophodili prema ovoj značajnoj komponenti razvojne pomoći koja nam je na raspolaganju kao zemlji u procesu pristupanja. 

- Pregovori o članstvu i reformske aktivnosti u sklopu tih pregovora značajan su zamajac našem opštem, ekonomskom i društvenom napretku, ali su i uslov za dalje održivi rast i razvoj u celini, čemu sam lično posvećen kao predsednim Srbije. Dužan sam da se staram o svim pitanjima održivog rasta i razvoja svih naših građana i svih delova naše zemlje na podjednako pravedan način. Zato ćemo uključiti sve potencijale, sve izvanredne ljudske kapacitete, i zato već transformišemo obrazovanje u celoživotno učenje koje povezuje potrebe tržišta rada sa profilima koji se školuju, a koristeći dve nove poluge - digitalizaciju i zelenu tranziciju, pravedno i pravilno ciljano postizanu - istakao je predsednik. 

- Isto tako znamo da ćemo u tome biti uspešni samo ako zajedno sa našim komšijama u regionu i našim evropskim partnerima budemo radili na ispunjenju velikog cilja, da Evropa postane prvi klimatski neutralan kontinet do 2050. godine, što je ozbiljan poduhvat ekonomski zahtevne, ali isplative transformacije proizvodnje i potrošnje uz istovremenu brigu za kvalitet života, kao i zdravlje sadađnjih i budućih generacija - rekao je on. 

Kako je predsednik istakao Srbija je u teškim vremenima kakva su vremena pandemije pakazala da ume da se organizuje i da čak i u takvim uslovima ostvaruje pozitivan rast. 

- Zato nam je važno da sve buduće projekte koji se budu finansirali iz fonfova EU i IPA, u dogovoru sa Evropskom unijom usmerimo u skadu sa našim nacionalnim reformama i ekonomskim ciljevima, i što može da donese održivi rast i razvoj celom regionu. Ovo posebno imajući u vidu da će se najveći deo projekata finansirati kroz okvire ekonomskom investicionog plana za Zapadni Balkan, kao podrške bržem razvoju čitavog regiona, oporavku od krize, kao i dostizanju društvenih i ekonomskih standarda Evropske unije. Znamo da smo uspešniji zajedno i to nije nikakav naivni ideal političkog jedinstva ili nerealne sloge, već je dinamično kretanje na stazi razmene ideja, ljudi, kapitala i robe, popločane zdravim i razumnim interesima koje imaju građani Zapadnog Balkana, s pravom motreći na nas, regionalne lidere. Zto nam je podrška Evropske unije veoma značajna, jer fondove koji su nam na raspolaganju upravo koristimo kako bismo ubrzali reforme i došli do konačnog cilja - punopravnog članstva, a time do kvaliteta života građana Srbije po standardima koji važe i za građane Evropske unije. 

- Danas smo u prilici da široj javnosti skrenemo pažnju na rezultate i mogućnosti instrumenta za predprisutnu pomoć Evropske unije u Srbiji - IPA, a posebno da predstavimo konkretne rezultate IPA 2 koja je obuhvatila finansijsku perspektivu za period 2014. - 2020. Važno je da naši građani, civilno društvo, mediji, akademska zajednica, privreda, lokalna samouprava, državna i javna uprava budu upoznati sa tim šta smo zajednički konkretno uradili u prethodnih sedam budžetskih godina, i na koji način smo doprineli održivosti društveno-ekonomskog razvoja Srbije. Važno je i da se govoreći o iskustvima u sprovođenju programa i projekata koje je finansirala EU što bolje pripremimo za što plodotvorniji treći budžetski ciklus saradnje sa EU. Ostaviću ostalim učesnicima konferencije da govore o brojkama, a ja još jednom želim da se zahvalim svim našim partmnerima iz Unije, komesaru Varhejiu, ambasadoru Fabriciju na dobroj saradnji i uspešnom korišćenju EU fondova u proteklom periodu. Evropska unija je naš najveći donator sa više od tri milijarde evrlja bespovratne pomoći u proteklih 20 godina. Pokušavamo da sprovedemo reforme u svim važnim sektorima, od vladavine prava, preko energetike, zaštite životne sredine, poljoprivrede, infrastrukture. Ponosam sam na to što smo odgovorno sprovodeći reforme, nekada teške, nepopularne, u poziciji da kažemo da Srbija danas ne bi bila najsiromašnija članica Evropske unije. Znam koliko su veliki iznosi strukturnih fondova koje koriste zemlje članice, neuporedivo veći nego nama dostupni predpristupni fondovi.

- Svakako da nam je važno da članstvo dođemo do pristupa i tim fondovima, ali nam je još važnije da i sada dok pregovaramo o članstvu pokazujemo odgovornost i snagu naše privrede i našeg društva. Svakako ne bih voleo da Srbija i kao članica Evropske unije bude zemlja koja i posle 30 godina članstva koristi strukturne fondove i čiji razvoj mora da bude stalno finansiran spolja. Zato sada jačamo našu otpornost, postavljamo na zdrave temelje naš rast i projektujemo dostizanje ciljeva održivog razvoja, naravno i uz pomoć IPA fondova i u okviru pristupnog procesa. Jasno je da niko danas ne moće sam da se oporavi, saradnja je uvek bila lična karka Evropske unije, a u godinama koje dolaze ta slika saradnje mora da urami i Zapadni Balkan, da bi Evropa bila cela u miru, i napredna. Posebno je važno ne samo za Srbiju, već i za region, sprovođenje ekonomskom investicionog plana za Zapadni Balkan. Taj plan sadrži niz inicijativa. Jedna od njih je i povezanost u saobraćaju, gde Evropska unija sugeriše razvoj infrastrukture od istoka ka zapadu i juga ka severu. Zajedno sa Evropskom komisijom definisan je niz projekata koji tome treba da doprinesu - poput auto-puta Niš-Priština, uređenja plovnog puta Save i Dunava, razvoja železničke infrastrukture na zapadu i jugu. Posebno se radujem saradnji na velikom projektu modernizacije železničke pruge na relaciji Beograd-Niš-Preševo, o kojoj sam u Briselu razgovarao sa predsednicom Evroske komisije Ursulom Fon der Lajen. Veoma sam srećan što je ona prepoznala važnost ovog projekta i istakla da on veliki pomak i važna prekretnica u našim budućim odnosima. Povezanost je i princip ugrađen u druge oblasti, poput energetike, te smo i u toj oblasti definisali projekte. Povezivanje je ključno i kada je o tržištu reč, ne samo zato što se regionalna ekonomska integracija eksplicitno navodi kao put ka integraciji sa evropskim jedinstvenim tržištem, već svega zbog činjenice da od takvog povezivanja Srbija i region imaju velike ekonomske koristi. U tom smislu, pojednostavljivanje carinskih procedura, slobodan protok robe, ljudi, usluga i kapitala, zajednički investicioni prostor, zajednički inovacioni prostor i još mnogo toga daje priliku regionu da se uključi u pomenute inicijative na evropskom nivou. Integracija tržišta u regionu koja je istaknuta u evropskom investicionom planu, predstavlja nešto što je Srbija prepoznala, i kroz inicijativu "Mali Šengen" što će omogućiti konkurentnije tržište i osnov za privlačenje stranih direktnih investicvija, i za ubrzan rast. 

- Inače, pred Srbijom je u novom budžetskom sedmogodišnjem periodu veliki zadatak: da veoma obimna raspoloživa sredstva iskoristimo što je moguće efikasnije, da sprovodimo projekte iz predprisutnih fondova tako da budu podrška našim reformskim aktivnostima i da tako delotvornije doprinesu ravnopravnijem razvoju naše zemlje - zaključio je predsednik.