MALE ŠANSE ZA REPRIZU BOJKOTA: Nakon završene runde međustranačkog dijaloga povećana mogućnost šireg učešća stranaka na izborima
IAKO se konkretne mere o promeni izbornih uslova, koje traži opozicija, očekuju u septembru, nakon nedavno završene dvodnevne runde međustranačkog dijaloga "pod palicom" Evropskog parlamenta, provejava utisak da bi na izborima na proleće moglo da bude zastupljeno više političkih stranaka i organizacija i da se bojkot neće ponoviti.
Foto V. Danilov
Da se od ignorisanja izbora odustalo, iz tvrde struje zagovornika bojkota zasad izričito ne pominju, već poručuju da sve zavisi od toga hoće li biti utanačeni predizborni uslovi prihvatljivi za sve. Ohrabrujuću atmsoferu u kojoj su se vodili konstruktivni razgovori potvrdili su i evropski posrednici, koji su nakon dvodnevnog sastanka, istakli da su uspeli da se usaglase oko zajedničkih zaključaka. Kako su primetili, pomaka u razgovorima ima, a izrazili su nadu da bojkota izbora neće biti. A stav političkih analitičara je da je danas primetan mnogo veći interes opozicije nego ranije.
Iako nije izričit da se od bojkota odustalo, lider Dveri Boško Obradović navodi da njihov cilj bavljenja politikom nije bojkot izbora već učešće na njima i smena aktuelne vlasti. On kaže i da je za njih važno ne samo mesec dana izborne kampanje već i svih šest meseci od potpisavanja sporazuma.
- To nije moguće na izborima koji nisu slobodni i pošteni. Zato se nadamo da će sporazum obezbediti fer izbore na čiju se regularnost više niko neće žaliti. Ključna garancija u vezi sa sporazumom između vlasti i opozcije za poboljašnje uslova je zajednički nadzorni odbor u kome bi svoje predstavnike imala i opozicija. On bi kontrolisao primenu sporazuma i predizborni i izborni period - rekao je Obradović, za "Novosti".
Da opozicija više nema resursa da propusti još jedne izbore mišljenja je politički analitičar Bojan Klačar iz CESID-a, jer bi ih to, kako on tvrdi, isključilo iz institucionalnog života na još nekoliko godina. I dodaje da svoj stav partije već iskazuju i različitim predizbornim aktivnostima na terenu, komunikaciji sa biračima koju su već preduzeli:
- Ne znamo još šta će biti rezultat pregovora. Ali, činjenica je da bi i po vlast bilo loše da ne dođe do dogovora. Za vladajuću stranku značilo bi da se nastavlja sa kritikama sa međunarodnih adresa, kao i da bi se produbile podele jer jedan deo opozicije nije reprezentovan u parlamentu. Obe strane imaju interes i mislim da ovaj dijalog ima mnogo više šanse da uspe nego 2019, jer sve strane imaju više motiva. Iz ugla građana bi bilo dobro da se dogovore.
SLEDEĆI SASTANAK U SEPTEMBRU
NAREDNI sastanak sa evropskim parlamentarcima zakazan je za 17. i 18. septembar. Predlog mera biće uobličen do 1. septembra do kada učesnici treba da dostave predloge i primedbe. Tačke koje bi trebalo da se usaglase su podjedanko učešće svih učesnika na izborima u medijima, finansiranje i način vođenja kampanje, ophođenje prema političkim protivnicima, kao i birački spiskovi.