SRĐA TRIFKOVIĆ SRUŠIO SNOVE SRPSKIH NEPRIJATELJA: Pritisci EU i SAD zbog Kosova i Metohije su pretnja praznom puškom (VIDEO)
GOST emisije "Lice nacije" ove nedelje bio je srpski i američki publicista, diplomata, političar i istoričar Prof. dr Srđa Trifković, trenutno profesor međunarodnih odnosa FPN u Banja Luci i spoljno politički urednik američkog mesečnika Chronicles.
Iznoseći svoj komentar na imenovanje nemačkog diplomate Kristijana Šmita za visokog predstavnika u Bosni i Hercegovini, Srđa Trifković je rekao da se nada da taj dolazak nije svršena stvar.
- Njegovo imenovanje je neregularano, nelegitimno i nelegalno. PIK (Savet za sprovođenje mira) kao telo, koje bira budućeg visokog predstavnika, je ad hoc telo, koje nije bilo predviđeno Dejtonskim sporazumom, ali koje su zemlje potpisnice Dejtona prihvatile kao format. Prilikom Šmitovog imenovanja, iako je integralni deo PIK-a, Rusija je zaobiđena. Zato se nadam da će Rusija insistirati da to pitanje dođe pred Savet bezbednosti, jer samo Savet bezbednosti je ovlašćen da glasa o imenovanju. Mislim da bi storniranje Šmitovog imenovanja od strane Ruske Federacije u Savetu bezbednosti UN bio obavezan čin za rusku diplomatiju, čime bi se stavilo do znanja da su oni aktivan činilac na ovim prostorima, a pogotovo u kontekstu potrebe i interesa Srbije da se Rusija, a takođe i Kina uključe u rešavanje pitanja Kosova i Metohije - rekao je Srđa Trifković.
Kina na putu da pretekne Ameriku
Što se tiče uspona velikih sila, Kina je na putu da pretekne Ameriku po paritetu kupovne moći, objašnjava profesor.
- Za Rusiju mislim da je stagnantna sila iz više razloga. Njeno učešće u svetskoj ekonomiji od raspada Sovjetskog Saveza palo je sa 2%, 1992. na 1,8%, prošle 2020 . godine. Ekonomska snaga je alfa i omega moći velikih sila, ne naoružanje. Naoružanje postoji kao sredstvo odvraćanja, a ne kao aktivno sredstvo diplomatije. Govorim o problemima ruske ekonomije kao faktoru stagnacije Rusije, o čemu govori i najugledniji ruski patriotski ekonomista Sergej Glazjev (ekonomski savetnik Vladimira Putina) da je učešće energenata i neprerađenih sirovina u izvozu Ruske Federacije bio 70% u vreme dolaska Putina na vlast 2000-e, a prošle godine je bio 66%. I dalje dve trećine su nafta, gas i neprerađene sirovine. Rusija zavisi od Kine po pitanju visoke tehnologije i od Nemačke za mašine, alatljike, optiku… To su sve stvari koje Rusija može da proizvodi, koja ima i stručne ljude i resurse. Problem je u tome što ne postoji državni investicioni program koji bi prinudio oligarhe da budu partneri Vlade u jednom ozbiljnom i sveobuhvatnom zahvatu uzdizanja Rusije i što i dalje unutar ruskih struktura moći postoje pobornici vašingtonskog konsenzusa i prozapadnjaci. U tom sklopu Putin se više pojavljuje u ulozi menadžera nego državnika - rekao je Srđa Trifković.
Da bi se Rusija zaista vratila kao velika sila, mora da poveća učešće u svetskoj ekonomiji, da diverzifikuje svoj izvoz i da se uputi u program supstitucije uvoza, objašnjava profesor.
- Da ne bude juniorski partner Kine, kao što je sada, pogotovo na planu elektronike. Zahvaljujući sankcijama Rusija bi trebalo da shvati da ona nije prihvaćena od strane zapadnog sveta kao ravnopravni partner. Partnerstvo iziskuje obostrano poštovanje, a elita zapadnog sveta koja donosi odluke na planu spoljne politike ima duboki prezir prema Rusiji. Koreni rusofobije zapadne elite imaju i svoju geopolitičku i kulturološku komponentu. Na gopolitičkom planu, sećamo se izjave Medlin Olbrajt da nije fer da Rusija ima toliku teritoriju sa toliko resursa i da to mora da bude svetsko. Sa kulturološkog stanovišta, kavzi-elita zapadnog sveta propagira ekstremni multikulturalizam, otvorene granice, totalnu imigraciju, što menja demografsku sliku Evrope, a to evropske zemlje vodi u demografski sunovrat i ukidanje tradicionalnih vrednosti - objašnjava dr Trifković za RTV Pančevo.
Za zapadnu elitu je neprihvatljiva hrišćanska nacija koja odbija da se stidi sebe, da se odrekne svoje istorije i da počne da ruši svoje spomenike, što su radili Boljševici, ali koja sada obnavlja svoje tradicije, koja ima crkvene velikodostojnike na državnim ceremonijama, odbija da prihvati tezu o sopstvenom zlu kroz istoriju, odbija da se postmodernizuje, smatra profesor Trifković.
- Ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov je dao interesantnu izjavu rekavši da antibelačka agresivnost javnog diskursa u SAD dobija apsurdne razmere i da je veliko pitanje kuda to vodi s obzirom da se zapravo insistira na negaciji vrednosti cele evropske civilizacije. Odbijanje Rusije da prihvati kulturološke uzuse Amerike je čak veći izazov nego geopolitičko pitanje. Oni shvataju da je Rusija zapravo poslednji bastion tradicionalnog evropskog hrišćanskog nasleđa. Zanimljivo je da su u zemljama sovjetskog bloka ostale očuvane institucije porodice i društva. Daleko bolje su očuvane nego u zemljama liberalnog kapitalizma, jer u sovjetskom sistemu kontrola nad drštvom od strane države nije penetrirala u samu strukturu društva - rekao je on.
Liberalni kapitalizam Zapada, sa svojim tezama o inkluziji, multikulturalizmu, tolerantnosti itd, frojdovski je sublimirao te ideje u kolektivnu svest ljudi, tako da je ona sada bukvalno promenjena, objašnjava profesor.
- Američka administracija se hvali da su, od Bajdenovog dolaska na vlast, 14% novozaposlenih u federalnim službama pripadnici gej populacije, a otprilike se procenjuje da ih ima 2-3% u ukupnoj populaciji. Tu se sada sprovodi obrnuta diskriminacija i to brutalno, jer ko se tome usprotivi, preti mu opasnost da izgubi poziciju u javnom domenu, ali i u privatnim firmama - rekao je Srđa Trifković.
Srbija da se ugleda na Orbanovu Mađarsku
Srđa Trifković smatra da je jako važno za evropske narode koji su uspeli da očuvaju svoju samosvest, a srpski narod je definitivno jedan od njih, da budu deo tradicionalističke internacionale.
- U tom pogledu mi bi više trebalo da se ugledamo na Orbanovu Mađarsku nego na Nemačku, Holandiju, ili Skandinaviju. U kontekstu imigracija, Orban je rekao da u svim zapadnoevropskim zemljama postoje četvrti u koje žitelji tih zemalja ne mogu ni da privire i da on neće dopustiti da se to dogodi u Mađarskoj - rekao je Srđa Trifković.
Profesor navodi da nije evroskeptik, ali jeste protivnik Evropske Unije.
- Granični prelazi između zemalja EU bili su reaktivirani prošle godine, zbog korone. Kad je nastupio egzistencijalni krizni trenutak, ostavili su Italijane na cedilu. Zajednica za ugalj i čelik i kasnije Evropska ekonomska zajednica, bila je jedna pragmatična institucija koja je olakšavala protok roba, ljudi, usluga i kapitala. To je bio racionalni projekat koji je dobro funkcionisao. Međutim, negde od 90-ih godina, to je preraslo u revolucionarni projekat za promenu psihe ljudi i socijalnih i društvenih institucija. Ja nisam evroskeptik, ali ja sam protivnik Evropske Unije takve kakva je danas, u kojoj se neka neizabrana, nadnacionalna birokratija meša u to kako mi živimo u porodičnom krugu i kakvim vrednostima učimo decu u školi i koja nam nameće nakaradne vrednosti - objasnio je Srđa Trifković.
On navodi da neoimperijalni nastup nosilaca moći u zapadnom svetu je oslobođen moralnog i pravnog utemeljenja, a pritom ima duboko iracionalnu prirodu.
- Za bezbednost i dobrobit SAD, pitanje vlasništva imovine Srpske pravoslavne crkve u Crnoj Gori je totalno irelevantno, ali sa stanovišta vladajuće elite, koja želi da Srpsku pravoslavnu crkvu uguši gde god može, to je savršeno razumljivo. U tom smislu dolaske Lajčeka i Palmera, sa svojim fiktivnim rokovima, ne treba uzimati u obzir, jer palestinsko-izraelski sukob traje od 1947, sukob na Kipru od 1974. To su sukobi za koje – nazvali ih zamrznutim, teško rešivim, ili u mirovnom procesu – niko ne dolazi njihovim vođama da izda rok do kada moraju da budu završeni - rekao je profesor.
Profesor objašnjava da je Srbiji postavljeno sedam ili osam rokova do kada pitanje Kosova i Metohija mora da bude rešeno, a svaki od njih je bio arbitralan.
- Ne postoji logika da se resave to pitanje tako što bi se Srbija odrekla svoje suverene teritorije u trenutku kada će, zahvaljujući usponu Kine, SAD imati mnogo posla na drugim tačkama. U ovom trenutku privid interesa Brisela i Vašingtona da budu fokusirani na ovo područje, ukoliko naiđu na tvrdo odbijanje srpske strane na ustupke, neće voditi ni u sankcije, ni u bombardovanje. Silni pritisci su „pretnja praznom puškom“. Niko na Zapadu nije spreman da ovde angažuje ozbiljan novac ili ozbiljan politički kapital, da o vojnim efektivima i ne govorim, da bi isterali svoju volju - rekao je Srđa Trifković.