GENERAL OBRAD STEVANOVIĆ: NATO u Kumanovu hteo da nam podmetne falš dokument za Kosovo

Ovako, gotovo filozofski, na probleme u južnoj srpskoj pokrajini danas gleda general policije Obrad Stevanović, drugopotpisani na Kumanovskom vojnotehničkom sporazumu, 22 godine kasnije, čime je okončana NATO agresija na SRJ. Dokument o ulozi međunarodnih vojnih i policijskih snaga na Kosmetu potpisao je još i general Svetozar Marjanović, a u ime međunarodne zajednice britanski general Majkl Džekson.

Na početku razgovora general Stevanović konstatuje "da ni 1999. a ni danas, Srbija nije bila velika sila" i da smo se ratujući sa NATO 78 dana u pregovorima izborili da "sila prava" trajno ostane na našoj strani i to kroz Rezoluciju 1244 Saveta bezbednosti UN.

- I danas traju geopolitički sukobi velikih sila oko Kosova i Metohije, a situacija nije ništa manje složena nego pre 22 godine. Na političku formulaciju "konačno rešenje za KiM" mogu samo da kažem da ne postoji u bližoj perspektivi. Najbolje rešenje za Kosovo je mudrost diplomatije, kako bi se stekao geopolitički kontekst za prevazilaženje nepomirljivih pozicija. Do njega se stiže radom na ekonomskom napretku države i sticanjem ugleda Srbije u svetu - govori general Stevanović.

Naš sagovornik kaže da se svakodnevno priseća tog perioda kada je pregovaran Kumanovski sporazum i da je nedavno negde pročitao izjavu kako smo "Kosovo 1912. kod Kumanova ratom povratili, a 1999. pregovorima izgubili". Nije bilo tako, ističe za "Novosti" general Stevanović. Podseća da su 5. juna trebali da počnu pregovori na graničnom prelazu prema Makedoniji, na Đeneral Jankoviću i 15 članova delegacije naše zemlje stiglo je tamo rano ujutro. Posle nekoliko sati čekanja, seća se, "našima je iz Beograda javljeno kako se strani pregovarači ne osećaju bezbedno" i da neće da pređu na tlo Srbije, ali da čekaju u kafani "Evropa 93", nekoliko kilometara na makedonskoj strani. Sastanci su počeli sa tri sata kašnjenja:

- Bilo je groteskno. NATO se potrudio da od drumske krčme napravi mesto za "događanje istorije", ali i nama i njima je bilo neprijatno zbog ambijenta. Bio je razmešten veliki sto posred sale za ručavanje. Napravili su i mini gledalište za pedesetak oficira Kfora koji je trebalo da vode svoje jedinice na KiM. Jedino što nisu valjano "sredili" bio je papir koji treba da se potpiše i koji je bio drugačiji od onog koji je Beograd svojim predstavnicima dao posle sporazuma Ahtisari-Černomirdin sa Miloševićem.

Po prijemu teksta sporazuma iz ruku generala Džeksona, kako kaže Stevanović, srpska delegacija se povukla u zasebnu prostoriju. Odmah je uočeno da u uvodnim pasusima sporazuma na pet mesta umesto UN stoji da se dokument potpisuje sa NATO. Britanski general se, kao slučajno, pojavio posle desetak minuta da ih obavesti "da mu je upravo iz Vašingtona stigla vest da je predsednik Milošević pristao na ovakav tekst". General Blagoje Kovačević na to je kao iz topa odgovorio Džeksonu:

- Onda nema problema, potpisaćemo čim nam predsednik potvrdi.

Sastanci su sutradan nastavljeni u vojnoj bazi, francuskom kampu. Generali Džekson, Bejli, Ridžvej i izaslanik glavnokomandujućeg NATO, američki general Flogenson, došli su sa pravim dokumentom. Mukotrpno, pasus po pasus, analizirano je svako slovo i evidentiran svaki spor, od širine zona za razdvajanje vojski, do vazdušnih koridora. Najveći problem je bila želja snaga UN da na KiM uđu istovremeno sa snagama NATO, bez kontakta sa srpskom vojskom i policijom. Naša strana je objašnjavala da ukoliko i jedan sat dođe do bezbednosnog vakuuma na teritoriji KiM, Albanci će "izaći iz šume" i početi da čine zločine nad nezaštićenim građanima. Oficiri NATO to nisu mogli da veruju.

A na dan kada je NATO javio da "kasni iz tehničkih razloga" na Kosovo i Metohiju, iz BiH je već stigao ruski mirovni bataljon.

- Njemu je stupanjem na Kosmet postalo jasno koliko smo bili u pravu kada smo insistirali da se svaki položaj, svako uzvišenje ili put koji smo vojno i policijski pokrivali, preuzme od njegovih trupa u ličnom kontaktu dve vojske, jer su Albanci odmah počeli sa zločinima. Trudili su se da budu na visini zadatka, da obezbede sigurnost za naš narod, ali nisu uspevali - objašnjava general Obradović.

Seća se naš general svog poslednjeg obilaska kompletnog Kosmeta 17. juna u vozilu sa britanskim generalom Džonatanom Bejlijem. U sredinama koje je srpska vojska napuštala vladala je konfuzija među stanovništvom u koje su se infiltrirali naoružani Albanci. U Prizrenu je bilo najgore. Jedinice nemačkog Kfora zajedno sa pripadnicima OVK otvoreno su slavile odlazak srpskih bezbednosnih snaga.

- U vozilu smo bili nas četvorica, britanski general i vozač, srpski novinar Davor Lukač i ja - seća se Stevanović. - Mislili smo da nećemo živi proći Prizren. Ipak, nisu nas prepoznali.

General konstatuje da jasno treba reći da je za sve incidente koji se događaju na Kosmetu kriva međunarodna zajednica koja nije u stanju da sprovede preuzete obaveze. On navodi da su potpisnici vojnotehničkog sporazuma još 1999. bili šokirani činjenicom da je nasilje nad ljudima na Kosmetu(uključujući i Albance), statistički gledano, eskaliralo čak pet puta od 12. juna 1999. do kraja te godine, kada su trupe Kfora postale odgovorne za Pokrajinu.

DRŽAVNI SUVERENITET

- KUMANOVSKIM vojnotehničkim sporazumom i Rezolucijom SB UN koja ga je pratila, međunarodna zajednica garantuje državni suverentet naše države. Za bezbednost ljudi na KiM odgovornost su preuzele Ujedinjene nacije, i to je činjenica koja se uvek mora isticati u razgovorima naših diplomata sa međunarodnim faktorom. Svi problemi na KiM idu od nesprovođenja potpisanih sporazuma - kaže general Obrad Stevanović.