IZDVOJENO MIŠLJENJE SUDIJE NIJAMBE: Ratko Mladić nije kriv za Srebrenicu - Momir Nikolić je ogrezao u krvi i svedočio je lažno protiv generala

Momić Nikolić bio je insajder tužilaštva. Prethodno je sklopio sporazum sa tužilaštvom kojim je "kupio" svoju slobodu i boravak u stranoj zemlji. Nikolić je 2014. tajno pušten na prevremenu slobodu iako nije izdržao dve trećine kazne. On je kaznu izdržavao u zatvoru u Finskoj, gde su najbolji uslovi. Pojedini mediji su preneli da se sa porodicom preselio u Švedsku.

Više puta tokom unakrsnog ispitavanja, odbrana generala Mladića je Momira Nikolića uhvatila u lažima.

Sudija Nijambe je jasno istakla da je ratni zločinac Momir Nikolić imao jak motiv da lažno svedoči protiv generala Ratka Mladića, kako bi iz njegove optužnice otpala optužba za genocid. Da je Nikolić osuđen za genocid, nikada ne bi video slobodu.

Prenosimo deo izdvojenog mišljenja sudije Nijambe koja je otkrila o koliko nepouzdanom svedoku je reč.

- Opet, što se tiče video snimaka iz hotela Fontana, i tužilaštva i odbrane
vojni stručnjaci kažu da je jezik koji je korišćen bio prikladan jer je bio usmeren na kontekst naoružane 28. divizije ABiH, koja je bila još uvek na slobodi na području Srebrenice.

Bez ikakvih direktnih naređenja, bez ikakvih direktnih dokaza koji povezuju gospodina Mladića sa bilo kojim ubistvima u Srebrenici, Pretresno veće je učinilo najveću grešku.

Ključni insajderski svedok na koga se Veće oslanja je svedok Momir Nikolić.
U stvari, to nije bio sam svedok Momir Nikolić, već prvenstveno dokazi iz druge ruke, uključujući dokaz D1228, koji obuhvata beleške iz druge ruke o intervjuu koji je vodio istražitelj tužilaštva Brus Bursik za potrebe parnice koja je među glavnim navedenim izvorima. Treba napomenuti da Dokaz D1228 nije predstavljen zbog istinitosti stvari koje su u njemu iznete, već je samo predstavljen svedok Momir Nikolić iz Tužilaštva da potvrdi iluzorni gest nejasne ruke na lokaciji sa navodnog sastanka sa gospodinom Mladićem.

Pretresno veće je to odbacilo kao nepouzdan dokaz. Dokaz D1228 korišćen je samo u unakrsnom ispitivanju svedoka Bursika kako bi se utvrdilo da svedok Momir Nikolić nije verodostojan i da je izbegavao krivicu. Svedok Bursik je mogao da ne potvrdi svedoka Momira Nikolića u vezi sa bilo kakvim susretom sa gospodinom Mladićem.

Dokaz D D1228 nije pouzdan zbog toga što se moglo pouzdati u istinitost svedočenja iz druge ruke svedoka Momira Nikolića, te bio bi u suprotnosti sa leks specialis tadašnjih pravila 92 bis i ter Pravilnika MKSJ-a.

Svedok Momir Nikolić je neko ko se pojavljuje svuda - svuda gde postoje ubistva, bilo organizovanjem istih ili kao saučesnik. Priznao je da skriva zločine od pretpostavljenih, uključujući Glavni štab VRS. S tim u vezi, primećujem i prihvatam podnesak odbrane da svedok Momir Nikolić potvrdio je da je ubistva skrivao od svojih komandanata i pružio je obmanjujuće informacije o „asanaciji/sanaciji“ kako bi se prikrile ponovna sahranjivanja.

Sudsko Veće je dalje pogrešilo oslanjajući se na iskaz svedoka Momira Nikolića uprkos drugom insajderu, svedoku RM-265, koji je svedočio o oportunističkim ubistvima iz osvete kojima su bili svedoci u prisustvo svedoka Momira Nikolića i da su ratni zarobljenici odvedeni u škole u ​​Zvorniku preduzete po naređenju svedoka Momira Nikolića i njegovog pretpostavljenog u lancu bezbednosti od komanda u brigadi, potpukovnika Popovića.

Svedok RM-265 nije umešao g. Mladić u bilo kojoj od ilegalnih i kriminalnih aktivnosti svedoka Momira Nikolića ili Popovića.

Značajno je da je u nadređeni bezbednosni lanac svedoka Momira Nikolića,
(Vujadin) Popović, umešan je još jedan svedok insajder iz Tužilaštva iz VRS-a, visokog ranga oficir, svedok RM-376, koji takođe ne želi da umeša gospodina Mladića ni u jedan događaj koji se odnosi na njega osvete, ali identifikuje da je isti taj Popović iz lanca bezbednosti komandovanja zatražio dobrovoljce van vojske, tj. civile, da pogube zatvorenike bosanske Muslimane, što je ovaj oficir VRS odbio.

Ovde se postavlja pitanje - ako se gospodin Mladić, komandant Glavnog štaba VRS hipotetički ili implicitno složio da značajno doprinese genocidu, zašto bi bezbedonosni oficiri povezani sa svedokom Momirom Nikolićem, koji čak nisu ni u direktnom lancu komandovanja g. Mladića, bili zaduženi za ubistva i zašto bi tražili dobrovoljce koji nisu pripadnici vojske za ubijanja dok su stvarni službenici VRS i potčinjeni pod gospodinom Mladićem odbili takve zahteve i nikada ih nisu dobili od gospodina Mladića preko normalnog lanca komandovanja?

Po mom mišljenju, ovo pokazuje grešku u podrazumevanom obrazloženju Pretresnog veća koje povezuje g. Mladića sa ovim zločinima.

"Momir Nikolić ogrezao u krvi"

Svedok Momir Nikolić izjasnio se krivim jer je pokušao da postigne bolji dogovor, uprkos tome što je ruke ogrezao u krvi.

Dalje, ovaj svedok je potvrdio da je uništio dokumentarne dokaze što ga je moglo kompromitovati u vezi sa zločinima u Srebrenici.

U vezi sa ovim navodnim sastankom, na nejasnoj lokaciji, suđenje se nije moglo pouzdati u svedoka Momira Nikolića jer čak ni on nije imao neposredne dokaze o njemu. 

Ne manje od pet insajderskih svedoka, troje odbrane, dva tužilaštva,
dao direktne dokaze da je jedini sastanak u ovom kritičnom vremenskom periodu bio vezan za Žepu i sadržao je samo legitimna vojna uputstva. Nepoštovanjem ovih dokaza u korist nedopustive priče svedoka Momira Nikolića, Pretresno veće je pogrešilo. Ovo je posebno tačno s obzirom na sudsku praksu da se sa dokazima saučesnika mora postupati oprezno. MKSR Žalbeno veće u Drugostepenoj presudi u predmetu Setako istaklo je takvu zabrinutost i ukazalo na to svedoci saučesnici mogu imati motive ili podsticaje da umešaju optuženu osobu pred Tribunalom ili da lažu. Momir Nikolić je IMAO VELIKI podsticaj da laže, što dokazuje i sporazum o krivici između njega i tužilaštva kojim je genocid izbačen iz njegove optužnice.

Razmatranje njegovog svedočenja protiv drugih, uključujući gospodina Mladića bilo mu je isplativo, što je dokazano činjenicom da je Momir Nikolić na kraju osuđen na samo 20 godina, a mogao je biti osuđen na doživotni zatvor da optužba za genocid nije odbačena. 

U konkretnom slučaju u vezi sa svedokom Momirom Nikolićem, Pretresno veće je pogrešilo i pri tome je pokušalo da ovog svedoka učini iluzornom vezom sa gospodinem Mladića u udruženom zločinačkim poduhvatom koji nije mogao biti dokazan u skladu sa preovlađujućom pravnom praksom i na taj način se pribeglo pravnoj fikciji pretpostvljene krivice.

Dalji dokazi nekoliko svedoka optužbe i odbrane svedoče o tome da je g. Mladić davao govorio zarobljenim ili predanim članovima 28. divizije ABiH, gde im kaže da će ih nahraniti, a zatim transportovati i razmeniti sa snagama druge strane.

Na primer: Svedok Zoran Malinić izjavio je da „zatvorenici [nisu] morali da se plaše jer bi se vratili svojim kućama i bili razmenjeni“; Svedok RM-253 je svedočio da je gospodin Mladić zatvorenicima rekao: „Ne morate da brinete. Bićete razmenjeni i pridružiti se svojim porodicama u Tuzli. Sada ćete se prevoziti kamionima
do Bratunca ili Kravice gde ćete prenoćiti i dobiti hranu“; Svedok Bojan Subotić izjavio je da je gospodin Mladić „ušao među [zatvorenike i] rukovao se sa nekima od njih. [...] Razgovarao je s njima [...] i oni su ustali i aplaudirali.
I rekao im je da će biti razmenjeni, [...] i strogo nam je rekao da vodimo računa
zatvorenicima, da će neki autobusi stizati za sat vremena, da bi muškarce trebalo [...] 
ukrcati u u autobuse i dostaviti ih civilnoj policiji u Bratuncu”.

Ovi dokazi nam takođe pokazuju da su direktna naređenja gospodina Mladića podređenim bila u skladu sa zaštitom ovih zatvorenika tokom transporta i obezbeđena im je medicinska pomoć i voda za njih u skladu sa ovim naredbama. Kao što je prethodno navedeno u paragrafima 680, 681 i 711, g. Mladić je izdao naređenje da se sa ratnim zarobljenicima mora postupati dobro i u skladu sa međunarodnim pravo,.

U svetlu prethodnog, nisam ubeđena da bi se takvi postupci mogli smatrati a značajan doprinos podrazumevanom udruženom zločinačkom poduhvatu vezanom za ubistva u Srebrenici o kojima je odlučivalo Pretresno veće.

Zaključci pretresnog veća nisu u skladu sa principom in dubio pro reo (u slučaju sumnje treba presuditi u korist okrivljenog).