IZDVOJENO MIŠLJENJE SUDIJE NIJAMBE: Sud nije omogućio da Ratko Mladić pripremi smislenu odbranu

С. Рајковић 09. 06. 2021. u 19:00

GENERAL Ratko Mladić osuđen je na kaznu doživotnog zatvora pošto je žalbeno veće Mehanizma u Hagu potvrdilo prvostepenu presudu.

Foto: EPA/ICTY

Svoje mišljenje izdvojila je predsedavajuća žalbenog veća sudija Priska Matimba Nijambe.

Prenosimo deo izdvojenog mišljenja sudije Nijambe koja je dokazala da general Ratko Mladić i njegova odbrana nisu mogli da pripreme smislenu odbranu zbog toga što tužilaštvo nije obaveštavalo odbranu o svim dokazima koje želi da izvede:

S poštovanjem se ne slažem sa odlukom većine da odbaci sve osnove žalbe g. Mladića. Smatram da je žalbu gospodina Mladića trebalo usvojiti po svim osnovama, osim u stavu 6. Moj stav zasnovan je na razlozima koji slede.

S obzirom na složenost i veličinu spisa predmeta i žalbe, i ograničenjima zahtevima da se ekspeditivno postupi i da radimo na daljinu, bavim se samo greškama Pretresnog veća koje smatram najgrubljim.

1. osnov - optužnica i obaveštavanje odbrane

Gospodin Mladić tvrdi da je Pretresno veće pogrešilo smatrajući ga krivično odgovornim ili odgovornim za „neimenovane neplanirane incidente“ . Po definiciji planirani incidenti su incidenti koji su identifikovani u rasporedu priloženom uz optužnicu. Oni su numerisani, imenovani i navedeni. Daje se obaveštenje da oni sami čine deo navoda protiv optuženog kao činjenica da su priloženi Optužnici.

Neplanirani incidenti su incidenti na koje se tužilaštvo oslanjalo da dokaže materijalne elemente krivičnog dela, na primer, obrazac ponašanja. Obaveštenje o njima je dato, na primer, na spisku svedoka na osnovu pravila 65ter u kojem Tužilaštvo izričito navodi da će svedok biti pozvan da svedoči o „neplaniranom incidentu”.

Neimenovani neplanirani incidenti su incidenti koji ne spadaju ni u jedan od pomenutih. Oni su incidenti za koje su svedoci tokom suđenja iznosili optužbe
njihovih dokaza o planiranim incidentima ili drugim definisanim temama, ali o kojima nije bilo obaveštenja koje je dostavljeno odbrani da su to u stvari incidenti, bilo zakazani bilo zakazani, za šta bi Gospodin Mladić mogao odgovarati. Oni ne terete.

Pre donošenja presude, mora postojati obaveštenje odbrane. Gospodin Mladić je za neke od ovih incidenata saznao tokom donošenja Prvostepene presude, pa se stoga nije odrekao svog prava da pobija ovu grešku žalbom.

S poštovanjem se ne slažem sa zaključcima većine po ovom osnovu.

Slažem se sa g. Mladićevim argumentima da, proprio motu, uzimajući u obzir incidente koji nisu nabrojani u Prilozima A do G optužnice i/ili nepredviđene incidente koji nisu drugačije identifikovani, Tužilaštvo putem podnesaka na osnovu pravila 65ter kao deo postupka protiv njega („Neimenovani neplanirani incidenti“) se oslanjalo na njih da dokaže elemente zločina, dok on nije dobio obaveštenje o takviim incidenatima, Pretresno veće je materijalno umanjilo njegovu sposobnost da pripremi odbranu.

Tužilaštvo se nije pozabavilo tvrdnjom gospodina Mladića da nije usmerilo pretresno veće da donese osuđujuće presude o neimenovanim neplaniranim incidentima i da je to učinilo Pretresno veće proprio motu.

Ovo je greška Pretresnog veća. Uz takve optužbe koje nikada nisu identifikovane kao planirani ili neplanirani incidenti osudilo je gospodina Mladića.

Kao primer primećujem incidente identifikovane u paragrafu 48 Mladićeve žalbe. Kratak opis: incident u Srebrenici - oportunistička ubistva, od 13. do 14. jula 1995; snajperski incident 31. marta 1993; incident u Srebrenici 23. jula 1995; snajperski incident 9. novembra 1993; incident granatiranja 14. maja 1992; incident sa okrutnim i nehumanim postupanjem Maj - 8. jun 1992; i incident protivpravnog pritvaranja.

Za svaki od njih, spisak na osnovu pravila 65ter nije se pozivao na ove optužbe kao
neplanirane incidente u rezimeu.

Pretresno veće je ono koje je uputilo i identifikovalo njih kao nepredviđene incidente, a ne tužilaštvo. Tužilaštvo ne uspeva da utvrdi da je g. Mladić dobio dovoljno obaveštenja da će se ono oslanjati na neimenovane neplanirane incidente koji bi ustanovili posebna krivična dela: davanjem obaveštenja da će svedok pružiti dokaze o planiranim incidentima; pominjanje neimenovanih neplaniranih incidenata u rezimeu svedoka; oslanjanje na neimenovane neplanirane incidente kao presuđene činjenice radi utvrđivanja pravnih elemenata krivičnog dela.

Suprotno tvrdnji tužilaštva, korišćenje inkluzivnog jezika u optužnici ne bi trebalo da uključuje bilo koje optužbe iznete pred Pretresnim većem bez odgovarajuće najave i tužilaštvo mora identifikovati za koji slučaj i za koje incidente traži osudu.

Prvi put kada je odbrana dobila informacije da su se ove optužbe tokom suđenja tretirale kao nepredviđeni incidenti je u donetoj presudi koja se pobija.

U odsustvu obaveštenja da je tužilaštvo prema te optužbe tretiralo kao
neplanirane incidente, Pretresno veće je pogrešilo tretirajući ih kao takve. Zbog odsustva obaveštenja odbrane i konkretizacije navodnih zločina, odbrana je mogla da iznese samo opštu odbranu. Opšta odbrana se ne može suprotstaviti konkretnoj optužbi ili incidentu.

Kao što je navedeno u Drugostepenoj presudi u predmetu Karadžić:

Pretresno veće može osuditi samo optužene za zločine za koje se tereti u optužnici.
Moraju se navesti optužbe protiv optuženog i materijalne činjenice koje potkrepljuju te optužbe, uz dovoljnu preciznost u optužnici kako bi se optuženi obavestio i bilo mu omoguženo da pripremi smislenu odbranu.

Gore navedeno ukazuje na to da je u optužnici nedostajalo dovoljno detaljnih materijalnih činjenica koje bi omogućile da gospodin Mladić pripremi smislenu odbranu.

U vezi sa unakrsnim ispitivanjem, ovo se može primeniti kako bi se potkopao slučaj tužilaštva kada odbrana precizno zna sa kojim slučajem se mora suočiti i za koje optužbe Tužilaštvo traži osuđujuću presudu.

Po mom mišljenju, uticaj ove greške je sledeći. Kao rezultat greške Pretresnog veća,
Gospodin Mladić je krivično odgovoran za ove neimenovane neplanirane incidente, koji
čine zločine protiv čovečnosti, teror, nezakonite radnje i progon. Pretresno veće
zatim ih uzelo u obzir prilikom utvrđivanja odgovornosti po tačkama optužnice i
obima krivične odgovornosti gospodina Mladića.

Podržavanje bilo kakvih nalaza u vezi s tim bilo bi nepravedno i štetno za gospodina Mladića i njegovo pravo na pravično na suđenje sadržana u Statutu i Poslovniku o postupku i dokazima.

Iz prethodno navedenih razloga, zaključila bih da su nalazi Pretresnog veća zasnovani na neimenovanim neplaniranim incidentima i osuđujuće presude po tačkama 3, 5, 9 i 10 optužnice, kako su identifikovani u paragrafu 51 do 58 Mladićevog žalbenog podneska, ništave se i da je žalba po osnovu 1 opravdana.

Pogledajte više