MLADIĆ - POSLEDNJI ČIN: U Hagu, posle 533 dana suđenja i deset godina iza rešetaka, danas konačna presuda generalu Vojske Republike Srpske
U MEĐUNARODNOM rezidualnom mehanizmu za kaznene sudove u Hagu, danas će, posle 533 dana suđenja i deset godina iza rešetaka u Sheveningenu, biti doneta pravosnažna presuda u slučaju komandanta Republike Srpske Ratka Mladića.
On je u novembru 2017. prvostepeno dobio doživotnu kaznu zatvora zbog "progona Bošnjaka i Hrvata, opsade Sarajeva, uzimanja pripadnika međunarodne mirovne misije za taoce i genodica u Srebrenici 1995. godine".
Od 11 tačaka optužnice, proglašen je krivim za deset. Oslobođen je krivice za genocid u pet opština: Prijedor, Sanski Most, Ključ, Kotor Varoš, Foča i Vlasenica 1992. godine. Upravo na ovaj deo presude žalilo se Tužilaštvo, dok odbrana traži oslobađanje po svim tačkama.
Izricanje presude počinje u 15 časova, ali će se prenositi sa pola sata zakašnjenja. U sudnici će biti Mladić, njegova pravna savetnica Peti Luis Bagot i jedan sudija, dok će ostala četvorica pratiti sednicu putem video-veze.
U Hagu će danas biti i njegov sin Darko, koji je poručio da će "sve osim oslobađajuće presude biti politička odluka" i dodao da se "njegov otac, i pored svega, dobro drži".
Mladić se u sudnici poslednji put pojavio u avgustu prošle godine na raspravi o žalbama i tada je rekao da "nije svetac nego običan čovek i da je čestito radio u miru i ratu, u skladu sa zakonima".
Predsedavajući Predsedništva Bosne i Hercegovine Milorad Dodik rekao je u ponedeljak da "Haški tribunal do sada nije bio mesto pravde i nije uspeo da pomiri narode u BiH".
- Generala Mladića doživljavam kao vojnika, ne doživljavam ga kao ratnog zločinca, kako to drugi žele da predstave - rekao je Dodik.
Svega nekoliko sati posle izricanja presude, u Njujorku će biti održana sednica Saveta bezbednosti UN na kojoj će izveštaj o radu podneti predsednik Mehanizma Karmel Ađijus. Mnogo je slučajnosti da bi se poverovalo u slučajnost da u istom danu bude konačni čin slučaja "Mladić" i zasedanje SB UN. U raspravi u Njujorku trebalo bi da učestvuje i predsednik Srbije Aleksandar Vučić.
Osim polemike o Mladiću, ali i uslovima u kojima srpski državljani izdržavaju haške kazne, sigurno će biti reči i o tome da Srbija odbija da izruči svoje državljane Vjericu Radetu i Petra Jojića, koje Hag traži zbog nepoštovanja suda (navodno podmićivali svedoke u procesu protiv lidera SRS Vojislava Šešelja). Viši sud je doneo odluku da oni i treba da budu izručeni, jer Zakon o saradnji sa haškim sudom predviđa da se hapse samo optuženi za ratne zločine.
Advokat Toma Fila podsetio je u ponedeljak da je Hag tražio i izručenje Florens Artman, portparolke Karle del Ponte, pa je Francuska nije izručila:
- Kad je odlazila iz suda, Artmanova je ponela sa sobom i dokumente, pa je onda objavila te tajne dokumente. Kada je sud u Hagu tražio da se ona izruči, Francuzi su rekli da oni svoje državljane ne izručuju, pa ako mogu Francuzi da ne izručuju za povredu postupka, onda to ne moramo ni mi. Ali ako mi možemo da izručujemo ljude za ratne zločine i da ih pošaljemo da izdržavaju kazne na drugom mestu, onda je valjda srpsko pravosuđe zaslužilo toliko poverenje da se radikalima sudi ovde.
Inače, posle izricanja kazne Mladiću, ostaje još samo da se završi proces protiv funkcionera službi bezbednosti Jovice Stanišića i Franka Simatovića.
KAZNE ZA SRBE 11 VEKOVA
ZA skoro 30 godina rada haškog suda, Srbi su dobili 1.138 i po godina zatvora. Svi ostali - Hrvati, Bošnjaci i Albanci tri puta manje ukupno. U preko ovih 11 vekova kazne za naše ljude, nije uračunato još šest doživotnih. Srpska radikalna stranka tražila je u ponedeljak od Vlade Srbije hitno osnivanje instituta za analizu haških presuda. Radikali smatraju da su u Tribunalu ostali milioni stranica neobelodanjenih dokumenata i da preti opasnost da taj materijal bude uništen ili predat Hrvatskoj ili BiH, čime bi se, smatraju, dodatno učinila šteta srpskim nacionalnim interesima.