SA RUSIMA BROJIMO ŽRTVE U JASENOVCU: Osnivanje zajedničkog instituta Beograda i Moskve za očuvanje istorijskog sećanja
INSTITUT za očuvanje istorijskog sećanja, zajednički projekat Srbije i Rusije zaživeće do kraja godine, a sedište će mu biti u Beogradu, pri Ruskom domu ili Ambasadi Federacije. Na ovaj način, srpska prestonica i Moskva žele da se suprotstave reviziji istorije 20. veka, umanjivanju zločina nacista i fašista i pokušajima da se, kroz "proces pomirenja", izbrišu činjenice o tome ko su bili zločinci, a ko žrtve.
Ivica Dačić i Vjačeslav Volodin / Foto Duma
O formiranju Instituta razgovarano je u Moskvi, prilikom nedavne posete predsednika parlamenta Ivice Dačića Rusiji i razgovora sa prvim čovekom državne Dume Vjačeslavom Volodinom.
- Cilj osnivanja instituta je borba protiv relativizacije istorije, odnosno iskrivljavanja istine o antifašističkoj borbi u Drugom svetskom ratu - istakao je Dačić.
Prema planu, ova institucija će imati određene teme kojima će se baviti, a među njima će, kako saznaju "Novosti", svakako biti i logor Jasenovac i druga stradališta na teritoriji NDH, gde su ubijana i deca. Možda je ovo šansa da se konačno utvrdi tačan broj i jednom zauvek stavi tačka na spekulacije o brojkama ubijenih u Jasenovcu, s obzirom na sve češće pokušaje umanjivanja zločina.
Suština je da se oforme timovi, rade istraživanja i zatim ona objavljuju na više jezika kako bi istina dospela u sve krajeve sveta.
Istoričar Milan Koljanin kaže za "Novosti" da je bitno da se rade dugoročni međunarodni projekti na kojima će raditi timovi ljudi i da se obezbede finansijska sredstva.
- Uvek treba imati na umu da je istorija nauka u kojoj se pronalaze novi izvori, ona se nadograđuje, ali to nikako ne treba mešati sa revizijom koja je zloupotreba istorije. Pored osnivanja novog instituta treba zapošljavati mlade istoričare i tako se boriti sa pokušajima revizije činjenica - istakao je Koljanin.
Uključivanjem Rusije u osnivanje instituta dobija se širi manevarski prostor za delovanje i način da se istina čuje što dalje.
Inače, pokušaji revizije vidljivi su na svakom koraku. Na proslavi stogodišnjice pobede u Prvom svetskom ratu u Parizu, predsednik Srbije Aleksandar Vučić bio je smešten u daljim redovima, dok je tik iza lidera Rusije Vladimira Putina sedeo bivši predsednik privremenih institucija u Prištini Hašim Tači (sada u zatvoru Specijalnog suda u Hagu zbog optužbi za ratne zločine). Pariz je kasnije ovaj potez objašnjavao greškom u protokolu. Prvom čoveku Francuske Emanuelu Makronu su pisali francuski veterani kritikujući ga i ukazujući na ogromne žrtve koje je Srbija imala u Prvom svetskom ratu.
Poljska je tako, bez obzira na napad Nemačke u Drugom svetskom ratu, pozvala zvaničnike Berlina na obeležavanje 80 godina od početka sukoba, a među zvanicama nije bilo Rusije, a ni Srbije. Možda je u pokušajima revizije istorije najdalje otišla Hrvatska, na čijoj su se teritoriji desili brojni zločini, što Zagreb često negira ili umanjuje.
DOLAZE U NOVEMBRU
ODBOR za spoljne poslove Skupštine Srbije pozvao je poslanike iz Rusije da dođu u Beograd poslavši zvanično pismo u Moskvu. Očekuje se da im srpski parlament bude domaćin u novembru, posle završetka parlamentarnih izbora u Rusiji na jesen i dodele mandata. Komisija za saradnju Skupštine Srbije i Dume formirana je 2015. godine.