TAOCI SMO BRISELA ZBOG LAŽNE DRŽAVE: Naš put ka EU je uslovljen dijalogom sa kosovskim Albancima koji ga odbijaju

D. MILINKOVIĆ - S. ROVČANIN TOMKOVIĆ

07. 06. 2021. u 10:00

NE NAZIRE se kraj paradoksalne situacije u kojoj se nalazi Srbija, a koju Brisel uporno "kažnjava" zbog onog što radi Priština.

Metju Palmer, Miroslav Lajčak i Aljbin Kurti / Foto Tviter

Naime, uslov svih uslova za napredak na putu ka članstvu u Evropskoj uniji jeste napredak u dijalogu sa kosovskim Albancima. A, oni ili odbijaju ili odlažu nastavak razgovora i izmišljaju nove zahteve, dok svoj deo obaveza iz Briselskog sporazuma, osnivanje Zajednice srpskih opština, već osam godina tretiraju kao mrtvo slovo na papiru.

I pre nego što krenu u dijalog posle meseci čekanja, jasno je da predstavnici Prištine čine sve da on propadne i pre nego što je počeo. Govore da žele da pričaju samo o priznavanju, a premijer privremenih institucija Aljbin Kurti rekao je nedavno da će ići na sastanak u Briselu sa predsednikom Aleksandrom Vučićem koji je planiran za dve nedelje, ali da to nije nastavak dijaloga nego "sastanak za novo poglavlje dijaloga".

- Specijalni izaslanik EU Miroslav Lajčak je dogovorio za prošlu godinu, kada je trebalo nastaviti dijalog, da se razgovara o formiranju Zajednice srpskih opština na jednom koloseku. Ne da se ponovo pregovara o tome kako će izgledati Zajednica, što bi Albanci želeli, nego da se razgovara o primeni, kako je dogovoreno Briselskim i Sporazumom o implementaciji - rekao je Drecun i dodao da Kurti priča kako će razgovori biti samo neki "pripremni sastanak".

Istu taktiku Priština primenjuje i kada je reč o Vašingtonskom sporazumu, koji već nedeljama ruše stavku po stavku - lobirajući za članstvo u međunarodnim organizacijama i udarajući na srpske svetinje na KiM.

Na sve to EU uporno ćuti i ponavlja već izlizanu matricu da očekuje nastavak dijaloga i dobru volju obe strane za postizanje kompromisnog rešenja.

Predrag Rajić iz Centra za društvenu stabilnost kaže, za "Novosti", da je u Briselu, prisutan kontinuitet politike koja se svodi na definiciju podjednake krivice obe strane:

- On se primenjuje samo onda kada srpski faktor nešto legitimno zahteva, a albanski ne ispunjava. Da je suprotno, da Beograd nije ispunio nešto što je potpisao pre osam godina, a da Priština jeste, sasvim sigurno ne bi bilo ovakvog stava, već bi Srbi bili označeni kao krivci. Nažalost, na tu vrstu licemerstva moramo da računamo i u narednom periodu i da se borimo da se ta situacija promeni.

Politički analitičar Dragomir Anđelković ukazuje da je ova paradoksalna situacija, u kojoj se Beogradu zamera ono što radi Priština - klasična zamka za Srbiju:

- Oni koji nas uslovljavaju dijalogom daju zeleno svetlo Kosovu da koči taj dijalog. To je stara igra varanja Srbije, i nas tu zapravo ne vara Kosovo, već takozvani zapadni partneri. Na sreću, Beograd više nije onaj stari od pre 10 godina, koji je takve stvari olako prihvatao, već sada mi ozbiljno igramo sa drugim geopolitičkim igračima, od Moskve do Pekinga, pa oni koji nas tako varaju trebalo bi da razmisle da li se isplati da potpuno izgube Srbiju.

Potpredsednica Centra za spoljnu politiku Suzana Grubješić podseća da od početka procesa integracija, a naročito nakon jednostrano proglašene nezavisnosti KiM 2008. dijalog i normalizacija odnosa jesu uslov za napredak Srbije ka članstvu u EU:

- Istovremeno, pošto pet članica EU ne priznaje Kosovo kao nezavisnu državu, evropska perspektiva Prištine ostaje upitna i sporna i Brisel malo toga čini u tom pravcu. Pre dve godine je Evropska komisija saopštila da je Kosovo ispunilo sve uslove za viznu liberalizaciju, ali se nekoliko najmoćnijih zemalja i dalje protivi takvoj odluci. Sve to zajedno, plus nesporno veći uticaj SAD na Kosovu, smanjuje zainteresovanost prištinskih vlasti za nastavak dijaloga sa Beogradom i postizanje kompromisnog rešenja.

IZVEŠTAJ 22. ILI 23. JUNA

SEDNICA Skupštine Srbije o Kosovu i Metohiji, na kojoj predsednik Aleksandar Vučić treba da predstavi poslanicima izveštaj o dijalogu Beograda i Prištine trebalo bi da bude održana 22. ili 23. juna, neposredno posle povratka šefa države iz Brisela. Najverovatnije će Vučić najpre govoriti poslanicima o dosadašnjim razgovorima, onda će parlamentarci postavljati pitanja, a zatim usvojiti ili konstatovati izveštaj.

Pogledajte više