TROSTRUKI PRITISAK NA GRKE ZBOG KOSOVA: NATO, EU i SAD "ubeđuju" zvaničnu Atinu da promeni stav o lažnoj državi
NATO, EU i SAD nesumnjivo pokušavaju da utiču na Grčku da promeni stav po pitanju Kosmeta, a hoće li to da uradi zavisiće od njene procene kako bi se takva odluka odrazila na otvorena pitanja koja Atina ima sa svojim komšijama.
Iako je prethodnih dana ministarstvo spoljnih poslova Grčke saopštilo da oni ne priznaju "Kosovo", činjenica je da oni nastoje, kako sami kažu, da "prodube bilateralnu saradnju" sa Prištinom.
Bivši diplomata Zoran Milivojević smatra da je Atina pod pritiskom Nemačke i SAD i zbog ekonomske krize, kao i da potezi koje vuče oko KiM nisu dobre vesti i da otvaraju pitanje stvarne pozicije Atine kada je reč o mogućem priznavanju samoproglašene nezavisnosti Kosova:
- Grčka je najslabija karika u lancu zemalja EU koje ne priznaju KiM. Dobro je što druge države - Španija, Rumunija, Slovačka i Kipar, za razliku od Grčke, imaju specifične razloge zbog kojih se drže principa koji su dovoljno jaki da ne bi doveli do priznavanja Kosova. Ukoliko bi Atina priznala samoproglašenu nezavisnost KiM, to bi otežalo poziciju svih drugih zemalja koje to ne žele da učine.
Glasine da je grčko priznavanje "Kosova" deo paketa kojim se rešava i odnos između Beograda i Prištine plasiraju se već neko vreme, a prema poslednjem "probnom balonu" grčko "da" za kosovsku državnost trampilo bi se za autonomiju severa nezavisnog Kosova.
Da Grčka ima mnogo razloga da gradi dobre odnose sa Albanijom i Albancima, ukazuje nekadašnji ambasador u Berlinu i pri OEBS Milovan Božinović, koji podseća da u Grčkoj živi puno Albanaca, kao što i u Albaniji živi dosta Grka:
- Sigurno je da se vrši pritisak i preko NATO i posredstvom EU, jer je grčki stav prema KiM problem u očima članova tih organizacija i Atini nije lako da bude u latentnoj tenziji sa njima. Ona može da ima razloga za pogađanja, ali ne verujem da bi to bilo na ovako grub i naivan način. Atina će svakako morati tri puta da meri pre nego što donese bilo kakvu odluku oko KiM.
RUSIJA BRANI MEĐUNARODNO PRAVO
O SITUACIJI u regionu i nastavku dijaloga Beograda i Prištine juče su razgovarali predsednik Aleksandar Vučić i ambasador Rusije u Srbiji Aleksandar Bocan-Harčenko. Vučić je ruskom diplomati rekao da su pred našom zemljom teški dani, ali da će u Briselu uložiti mnogo energije da, kao i u svakoj prilici, štiti državne i nacionalne interese Srbije, boreći se za kompromis.
Bocan-Harčenko potvrdio je aktivnu podršku Rusije u odbrani normi međunarodnog prava i, time, teritorijalnog integriteta Srbije. Vučić se zahvalio za nove količine vakcina "sputnjik V" koje su stigle u Srbiju i koje su odmah uključene u proces vakcinacije.
Božinović sumnja da navodni predlog o kome se govori predstavlja nešto što je napravljeno pod pokroviteljstvom francuskog predsednika Emanuela Makrona, a smatra i da bi francuska diplomatija tako nešto uradila "zrelije".
- Deluje mi potpuno neuverljivo i iskonstruisano da grčko priznavanje "Kosova" bude moneta kako bi se Albanci pridobili za davanje autonomije severu KiM. To jedno sa drugim nije samerljivo. Svetska politika se ne vodi na takav način i sve ovakve priče stvaraju utisak da zapravo jaki međunarodni faktori nemaju konkretan plan za rešavanje pitanja KiM.