PRITISCI IZ BRISELA NA "PETORKU": Evropa bi po pitanju Kosova mogla da bude ujedinjena protiv interesa Srbije
GRČKA namerava da unapredi svoje odnose sa Prištinom na nivo političkih direktora, što je najviša moguća ličnost do nivoa ministra, ali se Srbija uzda u prijateljstvo sa Atinom i da se od toga neće ići korak dalje - u priznavanje.
Ovo je juče izjavio predsednik Aleksandar Vučić posle razgovora o situaciji na Kosovu i Metohiji sa patrijarhom Porfirijem i episkopima, koje je ugostio na Andrićevom vencu.
Kada je Priština uvodila takse na srpsku robu (krajem 2018. godine), kako je preneo Vučić, Grčka im je dala mogućnost da otvore trgovinsku kancelariju u Atini, ali se sada otišlo na nivo više. On je rekao i da će moliti Grčku da se to ne desi, jer je sledeći korak priznavanje nezavisnosti.
- To je problem, jer se time ne pokazuje samo da bi Evropa po pitanju Kosova mogla da bude ujedinjena protiv interesa Srbije, već i zbog činjenice da je to suprotno međunarodnom pravnom poretku. Postoji dodatna opasnost da druge države budu pritisnute da to isto učine. Onda bi se išlo na bilateralne dogovore, gde bi neka treća zemlja predstavljala Kosovo u međunarodnim organizacijama, i tako bi postalo deo NATO - naveo je predsednik, ukazujući da je ovo vrlo teška situacija za nas i da je grčki ambasador pozvan na razgovor, ali da nisu preduzete nikakve mere.
Upitan da li je dobio uveravanja da Grčka neće priznati Kosovo, Vučić je naveo da takva uveravanja dobija svakog dana, ali da činjenice govore da oni uvećavaju nivo svojih odnosa, "kako sami kažu sa - Kosovom":
- U narednom periodu očekujem više poseta Beogradu, a sve što će raditi biće pritisak. Biće i kroz regionalne inicijative pokušaja da se obezbedi kosovska nezavisnost. Nudiće neka rešenja koja se na prvi pogled čine dobrim, ali se iza toga defakto krije priznavanje. Pred Srbijom je mnogo težak politički period, ali ni po tom, ni po drugim pitanjima predaja nije opcija.
Grčka je, podsetimo, jedna od pet članica EU koje ne priznaju nezavisnost Kosova, a pre dva dana je savetnik bivšeg predsednika privremenih institucija u Prištini Hašima Tačija, izjavio da je Francuska predložila privremeni sporazum Beograda i Prištine, po kome bi sever KiM imao autonomiju, SPC na KiM veća prava, a u zamenu za priznavanje od strane Grčke i liberalizaciju viza.
Povodom pisma koje je premijer privremenih institucija u Prištini Aljbin Kurti poslao igumanu manastira Visoki Dečani Savi Janjiću, u kojem mu je predočio da je njegova vlada posvećena "zaštiti kosovskog nasleđa svih zajednica na Kosovu", Vučić je juče rekao da je suština tog poteza "igrokaz" u kome se sve vreme govori o "kosovskom" kulturnom nasleđu i baštini, a ne o srpskom:
- To može da bude kosovsko unutar srpskog. To je srpska kulturna baština. Slično su radili u Crnoj Gori gde su tvrdili da se radi o pravoslavnoj crkvi u Crnoj Gori, a ne SPC. Samo je pitanje kada će da izađu sa nekim svojim Mirašem Dedeićem. Kurti priča da želi da razgovara sa Srbima da oni lepo žive u nezavisnoj državi Kosovo, ali neće sa Srbijom, jer ona nema šta da traži na Kosovu.
ISPUNITE SUDSKE ODLUKE O IMOVINI
AKO kosovske albanske institucije žele da pokažu minimum dobre volje za poštovanje verskih prava SPC na KiM, dužne su da u potpunosti ispune odluku Ustavnog suda Kosova iz 2016. o priznavanju manastirske imovine. Ova odluka se već pet godina uporno ignoriše uprkos tome što sprovođenje zahtevaju manastir i međunarodni predstavnici - navodi se u reakciji Eparhije raško-prizrenske na Kurtijevo pismo upućeno igumanu manastira Visoki Dečani, uz napomenu da je sada bespredmetno odgovarati na njegov zahtev da poseti tu svetinju. D. Z.
JEDINSTVENI U ODBRANI INTERESA NARODA, DRŽAVE I CRKVE
SRPSKA pravoslavna crkva ima stanovište da su važni jedinstvo države, naroda i crkve. Važno je da imamo što bliže stavove i da možemo da ih delimo sa predstavnicima SPC, uz poštovanje principa sekularnosti - ovako je juče, posle ručka koji je u čast patrijarha Porfirija i episkopa priredio u zgradi Predsedništva, ocenio predsednik Vučić.
Povodom glavne teme sastanka - situacije na KiM i RS, on je preneo utisak da se sa arhijerejima dobro razumeo i da im je ukazao na brojne opasnosti koje prete interesima srpskog naroda:
- Srećan sam što sam ugostio patrijarha i čak 35 episkopa, a ručku je prisustvovao i predsedavajući Predsedništva BiH Milorad Dodik. Razgovarali smo o ključnim pitanjima za srpski narod, kao i o onome što nas čeka pre svega po pitanju KiM. Video sam da ih je iznenadila reakcija Grčke.
Poseta vladika Predsedništvu održana je u pauzi redovnog Sabora SPC. Izborom novog mitropolita crnogorsko-primorskog, kao i drugim kadrovskim pitanjima sednica bi, prema nekim najavama, danas trebalo da bude završena. R. Dr.