NEĆE MOĆI - Termidor u Srbiji

Ovaj zakon izazvao je kontroverze u kanadskom društvu jer su mnogi, uključujući sada već čuvenog profesora Džordana Pitersona, tvrdili da se time, između ostalog, uvodi verbalni delikt, ali i da se stvara osnova za progon i kažnjavanje svakog ko bi se na bilo koji način zamerio nekoj "transrodnoj osobi" pošto kod onih koji sebe smatraju "rodno fluidnim" polni identitet se može menjati na dnevnoj bazi, pa čak i više puta tokom dana. To teorijski znači da se prihvatljive zamenice mogu menjati u trenutku, bez ikakvog upozorenja, a oni koji čak i slučajno i bez ikakve "zle" namere upotrebe pogrešnu reč, mogu biti krivično gonjeni.

(ZLO)UPOTREBA jezika u političke svrhe nije nikakva novost, ali je u prošlosti bila povezivana isključivo sa totalitarnim društvima koja su pokušavala da preko jezika narodu nametnu svoju ideologiju. Tako je, na primer, bilo u vreme jakobinskog terora u vreme Francuske revolucije kada su "demokratski orijentisani" revolucionari predvođeni Robespjerom s jedne strane giljotinom sekli glave političkih neistomišljenika, a sa druge perom prekrajali jezik menjajući čak i imena meseca, pa je mesec koji je počinjao 21. marta postao "žerminal", 20. juna je počinjao "mesidor", a od 21. juna je bio "termidor".

Promenjen je bio čak i broj dana u nedelji, koja je produžena na dekadu, kao i njihova imena.

Ovakvi, mada manje drastični, primeri oštrih hirurških zahvata nad jezikom primetni su i u kasnijim totalitarnim sistemima, poput onog nacističkog u Nemačkoj, ili komunističkog u Sovjetskom Savezu. Slične stvari primetne su bile i u ustaškoj NDH, SFRJ, kao i u ostvarenju hrvatskog tisućljetnog sna otelotvorenog u novoj Republici Hrvatskoj, gde je zarad izgradnje čvršćeg nacionalnog identiteta i veće diferencijacije u odnosu na srpski jezik došlo do zaista apsurdnih jezičkih akrobacija kao što su "zrakomlat", "munjara", ili "milokliz".

NIJE Džordž Orvel u svom proročkom delu "1984" morao da otkriva toplu vodu, ona je već odavno bila ugrejana, on je samo sabrao dva i dva, i to na očigledan način pokazao čitaocu. Koliki je značaj pridavao "novogovoru", odnosno koliku je opasnost u tome video, ukazuje činjenica da je romanu dodao čitav esej posvećen tom fenomenu, ali i da se tom problematikom bavio i na striktnijem naučnom nivou, kao na primer u eseju "Politika i engleski jezik".

VRATIMO se temi zbog koje sam i odlučio da pišem ovaj tekst - usvajanju Zakona o rodnoj ravnopravnosti u Skupštini Srbije i objašnjenjima koja je njegov predlagač, ministar Gordana Čomić, dala tokom diskusije u tom "hramu demokratije". Odgovarajući na amandman poslanika Vulinovog Pokreta socijalista Đorđa Komlenskog da rodno senzitivni jezik ne treba nametati, ministarka je rekla da nema nametanja, ali da zasad ona može biti "ministarka" ili "ministrica", a ako Odbor za standardizaciju srpskog jezika SANU propiše drugačije, ona će to poštovati. "Mogu da budem 'arhitektica' i 'arhitektkinja', mogu da budem šta god hoću, jer pravila nema", rekla je Čomićeva i dodala da jedino Odbor SANU može da odluči o nazivima zanimanja u ženskom rodu, ali da zasad Odbor to nije uradio.

OVA tvrdnja prosto nije istinita i teško da Čomićeva za to ne zna, jer se Odbor po tom pitanju do sada oglašavao u više navrata, poslednji put svega nekoliko dana pred početak skupštinske rasprave, a prvi put još 2011, pre njenog "streljanja" i "vaskrsnuća", u vreme dok je ona još bila na vlasti, onoj prvoj. U dopisu koji je protekle nedelje Odbor uputio javnosti navodi se: "Zakon o rodnoj ravnopravnosti - kojim se, kako Vlada navodi 'unapređuje institucionalni okvir i stvaraju uslovi za sprovođenje politike jednakih mogućnosti za žene i muškarce' - direktno zalazi u problematiku srpskoga standardnog jezika, jer propisuje, čak pod pretnjom kazni, i upotrebu rodno senzitivnog jezika. A normiranje upotrebe standardnog jezika nije niti može biti u ingerenciji Vlade, nego isključivo u ingerenciji jezičke struke i nauke". Sada odjednom oni koji se inače kunu u nauku i struku preferiraju dogmatski pristup. "Odredbe Zakona o rodnoj ravnopravnosti u suprotnosti su sa celom istorijom norme srpskoga književnog jezika, a samim tim i sa njegovim sistemskim i strukturnim pravilima", dodali su članovi odbora SANU ističući da sporni zakon predstavlja nesumnjivo "zakon protiv srpskog jezika".

ČINjENICA da Gordana Čomić i posle tri vrlo jasna "određivanja" Odbora spram tog pitanja i dalje misli (ili samo govori) da "pravila nema" i čeka "odluku" Odbora govori samo jedno - da se ne obazire na činjenice koje njoj politički, a ne jezički, ne odgovaraju i da očekuje da se Odbor oglasi u skladu sa njenim zakonom, a ne u skladu sa prirodom srpskog jezika.

Ovo oglašavanje Odbora, ako ne bude bilo u skladu sa njenim zakonom, može biti i krivično gonjeno, pa bi se onda Odbor imao očistiti od kriminalnih elemenata u svojim redovima koje bi zamenili neki politički podobni stručnjaci koji bi glasanjem mogli ustanoviti i da muško više nije muško, a žensko - žensko. Takav postupak bi bio sasvim u skladu sa "vladavinom prava" za koju se Čomićeva po vasceli dan zalaže zaboravljajući da su u skladu sa "vladavinom prava" i Jevreji u Nemačkoj ostali bez svega, uključujući i život. Od vladavine takvog prava još nas štiti samo predsednik i mogućnost da odbije da potpiše skaradni zakon.