KALUP NAM NIJE DOBAR: Kako ćemo oblikovati mlade generacije ako iz udžbenika izbacimo sve što bi moglo “uznemiriti” Evropu

DA se Evropa ne naljuti na nas, u čitankama ćemo prekrojiti Njegoša, da nam ne bi prigovarali kako mislimo samo na svoja vojevanja i seobe s Kosova, zaobići ćemo ih u "Seobama", kako nas ne bi optužili da ne poštujemo evropske liberalne vrednosti, na času biologije ćemo podučiti decu da sama mogu da biraju kog su pola...

Ovako, izgleda, razmišljaju autori udžbenika koji prilikom svakog novog izdanja uspeju da nas iznenade svojom dovitljivošću kako da iz đačkih knjiga skrajnu sve što bi deci moglo da razvije svest o tradicionalnim srpskim vrednostima i istorijskim nepravdama.

Profesori koji su imali prilike da prelistaju nove čitanke za osmi razred primetili su da su iz programa izbačena Nenadovićeva "Pisma iz Italije" koja je on posvetio Njegošu, kako tamo ni nastavnici ni đaci ne bi pronašli delove u kojima vladika govori o sebičnoj Evropi, o slobodi, o srpskoj kući koja je izgorela na Kosovu, ali zato učenici saznaju da Njegoš slabo jede pomorandže, "I to samo poneku kriščicu". Profesori primećuju da u odlomcima iz "Seoba" nema vojevanja Vuka Isakovića i njegovog puka, ali ima ljubavi između Vukove žene i njegovog brata, a kosovski Srbi postali su ugarski Srbi, da je "Roman o Londonu" predstavljen kroz priču o ruskoj emigraciji, a o srpskoj nema ni reči.

Ni reformisani udžbenik iz biologije nije bolje prošao - tamo piše da "vremenom svako od nas razvija svoj osećaj pripadnosti muškom ili ženskom rodu", da "međupolnih osoba ima više nego riđokosih".

I dok čekamo čime će nas reformisti još iznenaditi, prisetimo se reči mudrog Dositeja:

- Mlada duša podobna je mekom vosku, u kakav je kalup saliješ i metneš, onaki obraz od njega napraviš.

Kalup nam nije dobar, a, ako nešto hitno ne preduzmemo, neće biti ni obraz naše dece.