SUDSKA PRAKSA ŠTITI NAPADAČA: Dokle će tužilaštva da maltretiraju one koji se brane od naoružanih pljačkaša

RAZBOJNIK naoružan sekirom, sa fantomkom na glavi, razbio je prozor i usred noći upao u kuću penzionisanog policajca Milutina Cvetkovića, osamdesetšestogodišnjaka koji živi sa teško pokretnom suprugom. Pretio je, prenose novine, da će ih oboje ubiti ako mu ne daju novac, koji nisu ni imali. Uprkos poznim godinama, Cvetković je uspeo da potegne pištolj i rani razbojnika.

Cvetkovićev postupak tužilac je okarakterisao kao ubistvo u pokušaju. Verovatno je pred njim mučno dugogodišnje suđenje na kojem će morati da dokazuje da nije imao izbora i da je samo čuvao živu glavu. Sličan slučaj dogodio se i pre osam godina, kada je Saško Bogeski šrafcigerom usmrtio provalnika koji je usred noći upao u njegovu porodičnu kuću. Prošao je kroz pakao dok nije oslobođen pet godina kasnije presudom da je to učinio u nužnoj samoodbrani.

Svaki put kada se dogodi ovakav slučaj iznova slušamo različita tumačenja o srazmernosti napada i odbrane i već dobro poznatu zakonsku definiciju da je "nužna odbrana ona koja je neophodna da učinilac od sebe ili od drugog odbije istovremeni protivpravni napad". Deo stručnjaka smatra da je zakon nedovoljno određen, drugi tvrde da je dobar, ali da je sudska praksa loša i da sudije preusko tumače propise.

I dok rasprave bez rešenja i odgovora traju, traje i agonija ljudi koji su bez svoje krivice dovedeni u situaciju da ugroze ili čak oduzmu tuđ život. Ljudi koji su, sačuvavši život, izbegli da budu žrtve razbojnika, ali su sa svojim porodicama, postali žrtve neefikasnog sistema koji ih godinama "razvlači" po sudovima. Dodatno soleći rane koje je trauma kroz koju su prošli ostavila na njihovim dušama.