NEĆE MOĆI: Pepe i Dule

JEDAN komentar kolumniste "Njujork tajmsa" bio je dovoljan da se "ukine" (kako se to u novogovoru cancel culture kaže) crtani junak Pepe le Fuj (ili Le Tvor u zavisnosti od prevoda) posle 76 godina. Dovoljno je bilo da se Čarls Blou usput dotakne Pepea, optužujući ga za propagiranje "kulture silovanja" (ako "ukidanje" može biti ikakva kultura, onda je verovatno to i silovanje), pa da se kompanija "Vorner bros", u čijim se crtaćima ovaj lik do marta 2021. pojavljivao, presaldumi i objavi da povlači sve do sada snimljene filmove, te da u budućnosti više neće biti lika francuskog "zavodnika" i bonvivana. Nepodoban po kolumnisti "Njujork tajmsa" afroameričkog porekla je i Brzi Gonzales, jer širi "korozivne stereotipe o pijanim i letargičnim Meksikancima".

SLUČAJ s Pepeom bolje nego bilo šta drugo dokazuje da se u "kulturi" modernog liberal-fašizma razlika između seksualnog uznemiravanja i udvaranja pravi na nivou iz vica koji kaže da je seksualno uznemiravanje slučaj kada se radi o "lošem frajeru", a udvaranje kada je "frajer dobar". Pepe le Fuj je mačkici koju proganja neprihvatljiv samo zbog svog smrada, pošto je tvor, i upravo se oko toga gradi komični zaplet, jer Pepe veruje da ona pripada istoj vrsti kao i on. Doista, ovolika banalizacija silovanja je podjednako gnusna prema žrtvama tog zločina koliko je to i pretvaranje zločina u Srebrenici u "genocid" spram žrtava pokolja u NDH ili Holokausta. Stvar s Pepeom je utoliko gora što se on kao "zlo" ukida u vremenu kada su deca izložena neuporedivo gorim sadržajima od onog koji crtaći s njim nude, i kada im se nameću vrline opasnije i štetnije od Pepeovog patološkog udvaranja.

PRI tome, treba imati na umu da je Pepe samo animirani lik, dakle on nikada nije bio živ, nije imao stvarnu porodicu niti stvarne prijatelje, dok je njegova sudbina zadesila mnoge ljude od krvi i mesa čiji su stavovi bili u suprotnosti s narativom što ga dozvoljavaju moderni politički komesari liberalizma. Brojni stvarni ljudi su izopšteni iz društvenog života jer je procenjeno da je ono što oni zastupaju "govor mržnje", "seksizam", "rasizam" ili neka druga negativna pojava iz bogate palete pravila liberalnog jednoumlja, čime je ugrožena njihova egzistencija, ali i egzistencija njima bliskih osoba. Jedan od tih "bivših ljudi" uskoro bi mogao da postane i Dušan Savić, živa fudbalska legenda, jer se drznuo da na jednoj nacionalnoj televiziji kaže stvari koje se "velikoj braći" ne dopadaju.

KRITIKUJUĆI, rekao bih sasvim opravdano, modernu "kulturu" rijaliti programa i tabloida, Dule Savić je zamerio to što je danas da bi se bilo "zvezda" potrebno da se bude na ovaj, ili onaj način izopačen, a ne pravi majstor u svom zanatu. "Ako si peder, lezbejka, kurva, prostitutka, majmun, budala, dobiješ dva sata na televiziji i još ti plate. Ovi iz Evropske unije vam nameću te budalaštine", rekao je Savić govoreći o sadržaju "rijaliti programa" upravo na televiziji koja važi za jednog od glavnih promotera te zabave. Zbog toga su mu neki strani mediji koji deluju na prostoru Srbije, a više su nego tabloidnog sadržaja, zamerili da homoseksualce poredi s majmunima. To je tačno koliko je i Pepe silovatelj. Činjenica je da je Savić mogao bolje da izabere reči u svojoj kritici modernog društva, ali ne koriste li sličan rečnik i biseri "slobodnog i profesionalnog novinarstva", samo su te reči upućene drugoj društvenoj grupi, pa su onda, jelte, prihvatljive?

KRITIKA na račun Savićeve izjave je, da se razumemo, sasvim prihvatljiva stvar u demokratskom društvu. Kao što on ima pravo da nešto kritikuje, tako i drugi imaju pravo da kritikuju njega, čak i ako tom prilikom koriste sebi tako svojstvena izvrtanja istine i vađenje iz konteksta. Nedopustiv je, međutim, makar u okvirima vrednosti za koje oni tvrde da se zalažu, poziv na cenzuru i "ukidanje". Tako je jedan portal čuven po svojim izlivima spram SPC, srpstva, tradicije i ostalih "negativnih pojava" u našem društvu, otvoreno zavapio za cenzurom. "Samo, za razliku od fudbala, gde je zbog takve srčanosti bio slavljen, u napadu na ljudska prava i ljubav, neko je ipak trebalo da ga zaustavi", rekao je novinar tog portala sa zgražavanjem, ističući da nije bilo "ijedne cenzure tokom emitovanja". Tekst se završava rečima: "Izvini, Dule, ali ovaj put, napravio si žestok faul - za crveni karton." Ključni pojmovi su "cenzura", "faul" i "crveni karton".

DAKLE, kao u najbolja vremena totalitarnih režima, uključujući i onaj u Jugoslaviji kojem se domaći liberali toliko dive, jer su mogli da žive na auto-putu bratstva i jedinstva od Beograda do Zagreba (beznačajnom količinom kilometara udaljeni od Jasenovca, koji nikada nisu pomislili da posete), treba vratiti cenzuru i pomno pratiti šta neko izgovara da bi se (zahvaljujući "napretku u tehnologiji") sprečio da svoj "delikt mišljenja" proširi po dekontaminiranoj javnosti. Drugačije mišljenje se proglašava "faulom" za koji sledi "crveni karton". A u čemu se van fudbalskog terena može ogledati taj "crveni karton"? U isključivanju iz životne utakmice, odnosno društva. Mala je granica između toga i slanja na Goli otok.