ORUŽJE

Slabo šta sekira naše prijatelje i partnere u regionu kao vesti o ulaganju Srbije u oružane snage. Kao da ga oni pune, precizno premeravaju vojni budžet, pa državni, pa porede sa visinom BDP... Smenjuje se kod njih tobožnja briga za bezbednost regiona, sa strahom od mogućeg sukoba kombinovanog sa zebnjom za "sigurnost Republike Kosovo".

Najveća sekiracija, ništa novo, vlada u Hrvatskoj, koju more brige velikog NATO pakta od ukorenjivanja, kako kažu, malignog uticaja Rusije i Kine na Balkanu.

Nemiran san komšija, osim što je iracionalan, nije ni originalan. Imitiraju činovnike Vašingtona i Brisela, koji sabiraju vrednost našeg naoružanja kupljenog u Rusiji ili Kini i ukazuju da je to za njih "bezbednosno neprihvatljivo". Objašnjenja Beograda o odbrani, vojnoj neutralnosti i apsolutnom poštovanju međunarodnih sporazuma kritičare očigledno ne zadovoljavaju.

Upiranje prstom u Srbiju zbog modernizacije vojske - ako ćemo pošteno, prve posle 30 godina - kao potencijalnog izazivača sukoba događa se u jeku jednog drugačijeg rata, za koji još niko ne zna ni ishod, niti cenu pobede. U pandemiji svaka država se bori kako najbolje zna i ume. Najave proizvodnje ruskih i kineskih vakcina, ali i dokazana umešnost Beograda u nabavci cepiva, propagandni radar naših "partnera" sa vojske sve više se okreće ka zdravstvu i, kako kažu, širenju uticaja Srbije u regionu uz korišćenje pandemije.

Pitanje je samo dana kada će burleska biti kompletirana. A znaćemo to kada neko iz Vašingtona, Brisela ili Zagreba postavi pitanje: zašto baš sada Srbija pravi tolike vakcine?