SKRAJNUTA ĆIRILICA: Nema opravdanja što još nisu usvojene izmene Zakona o službenoj upotrebi jezika i pisma

NA sva pitanja u vezi sa identitetom manjinskih zajednica Srbija ima brze i prave odgovore i rešava im probleme ekspresno, na radost Evrope. Jedino je većinski narod u našoj zemlji sprečen da ista takva prava ostvari. Ko li se tome raduje?

Reč je o zaštiti ćirilice. Država već godinama ne brine o temeljnom pitanju nacionalnog jezika i pisma. Nosioci vlasti, izgleda, ne žele da stanu na put potiskivanju ćirilice. Menjaju se sazivi Vlade i Narodne skupštine bez posledica po bravu fioke u kojoj je od 2017. godine, u sigurnom mraku, Predlog izmene zakona o službenoj upotrebi jezika i pisma. Taj predlog sastavilo je Ministarstvo kulture u saradnji sa Odborom za standardizaciju srpskog jezika SANU. Do danas, od usvajanja ni "u". Sva obećanja mogu da se obese mačku o rep.

Šta li to sporno i strašno piše u tom tekstu, što nailazi na neprobojni zid ćutanja vlasti, na ignorisanje države?

Kažu predlagači: ćirilica mora da ima prednost u odnosu na latinicu - pomoćno pismo. Zatim, da je ćirilica obavezna u komunikacija u pravnom prometu, u nazivima preduzeća, njihovih sedišta i delatnosti, kao i na deklaracijama, potvrdama i računima...

Nije to sve. Sledi i ovo: škole, mediji, javna preduzeća, profesionalna i strukovna udruženja čiji je osnivač država ili imaju državni kapital moraju isključivo da koriste ćirilicu...

E, sad već deluje sumnjivo! To bi značilo da se svrstavamo na stranu sopstvene istorije, tradicije i kulture. Ali bez brige, mudri su nadležni. Nezgodno je vreme, nije preporučljivo da se neguje pamćenje i brine o identitetu. Bolje da ta priča o ćirilici odleži još koju godinu, da nam slučajno ne zamere na potiskivanju latinice. Kako ćemo onda u evropsku budućnost?