BEĆARAC UMEMO SVI DA PROČITAMO: Zagrepčani se izruguju Filipoviću zbog tvrdnje da ne zna ćirilicu
KADA je profesor ekonomije i rođeni Sarajlija Davor Filipović, ujedno i kandidat HDž-a na lokalnim izborima u Zagrebu, rekao da ne zna ćirilicu i da nije mogao da pročita reč "bećarac" na ćiriličkom pismu, postigao je obrnuti politički efekt.
Svi mu se sada smeju i izruguju, jer Zagrepčani su i te kako umeli da pročitaju ćirilički natpis u centru grada postavljen za velikog Đorđa Balaševića koji u jednoj pesmi kaže: "Da mi je još jedared proći Ilicom, pa da bećarac našvrljam ćirilicom."
Nažalost, Đole nije prošao Ilicom, ali su taj bećarac "našvrljali" Zagrepčani koji su ga voleli. Filipović je promašio "ceo fudbal", jer njegovo "domoljubno" pozivanje na latinicu nije mu donelo poene ni kod zagriženih desničara. Gradonačelnik Zagreba svakako neće postati, a valjda će neko da mu objasni da vreme netrpeljivost prema ćirilici polako prolazi. Bilo da je reč o zagrebačkoj Ilici ili Vukovaru.
Da sad ne ulazimo u rasprave o tezi da je ćirilica i hrvatsko pismo, krajnje je neproduktivno grabiti političke poene isticanjem kako neko "ne zna ćirilicu". Na ovim prostorima dobitak je znati i latinicu i ćirilicu i imati jednako poštovanje prema oba pisma. Kao što je minimum demokratskog standarda da se omogući korišćenje jednog ili drugog pisma manjinama, bilo srpskoj u Hrvatskoj ili hrvatskoj u Srbiji. Onaj koji želi da bude prvi čovek Zagreba to bi trebalo da zna.
Ne mora Filipović, naravno, da sluša Đoleta, ne mora ni da čita knjige na ćirilici, ali je minimum korektnosti da ne stavlja u politički kontekst jednu toplu reakciju Zagrepčana nakon smrti sjajnog umetnika. Bećarac umemo svi da pročitamo i na latinici i na ćirilici, a kada to Filipović shvati možda će imati i neku šansu u politici.