HOĆE SVEDOKE “NA TACNI”: Branioci čelnika OVK žele da nastave praksu zastrašivanja i uklanjanja očevidaca zločina
RASPRAVA advokata odbrane i tužilaca o načinu objavljivanja dokumenata i imena svedoka iz istrage, u većini sudnica bila bi suvoparna pravna terminologija. Ne i u haškoj.
Ako se zna da su sva prethodna suđenja komandantima OVK pratila zastrašivanja i ubistva svedoka, onda teško da se upiranja advokata zloglasne četvorke, Hašima Tačija, Kadrija Veseljija, Jakupa Krasnićija i Redžepa Seljimija, da im tužioci što pre otvore karte, mogu podvesti pod pravno nadgornjavanje.
Baš to se dešavalo tokom poslednje tročasovne statusne konferencije u Specijalnom sudu za ratne zločine na KiM. Advokatski timovi, predvođeni Dejvidom Huperom i Benom Emersonom, braniocima Tačija i Veseljija, optuživali su tužioce da su im materijali haotični, pa odbrana ne može da zna o kojim se svedocima radi i o kojim zločinima će da govore.
Posle rečenice: "Zastrašivanje svedoka je realnost ovog procesa i biće realnost", glavni tužilac Džek Smit jasno je stavio do znanja šta može da omete pravdu koju žrtve čekaju više od dve decenije. I da zato imena moraju da ostanu zatamnjena do krajnjeg roka, tri meseca pred početak suđenja.
U periodu kada su samo Srbi ukazivali na zločine OVK, svedoci su padali kao kruške. I to baš u slučaju protiv Ramuša Haradinaja pred Međunarodnim sudom u Hagu. Nalaženi su mrtvi u parku, na njih je pucano, nestajali su "pod nerazjašnjenim okolnostima". Među braniocima Haradinaja, koji je oslobođen, bio je i pomenuti Emerson.
Iako se izvukao, u presudi je stajalo da je kod svedoka postojao strah. Sa prvog suđenja Haradinaju ostala je upečatljiva slika kada je, na pitanje sudije Alfonsa Orija zašto neće da govori, svedok rekao: "Zato što vaša zaštita ne važi van ovih zidova." I kako ne posumnjati da neko opet hoće imena svedoka - na tacni.