NEĆE MOĆI: Lepota je u oku posmatrača
OBJAVLjIVANjE teksta Milice Čubrilo u francuskom "Figarou" ponovo me je podsetilo na prošle nedelje pomenuti film "Stršljen" i čudan fenomen "zaljubljivanja" srpskih liberalki u najekstremnije moguće Albance. U ovom slučaju u Aljbina Kurtija
SEĆATE li se Anite Mitić? Bivša direktorka Inicijative mladih za ljudska prava i potonja kandidatkinja Liberalno-demokratske partije Čedomira Jovanovića napisala je oktobra 2019. godine tekst o lideru najekstremnije partije kosovskih Albanaca Aljbinu Kurtiju, u kojem izražava oduševljenje činjenicom da će ovaj mladi političar postati "premijer Kosova". Tekst "Moj susret s Aljbinom Kurtijem" je takav da bi svaki muškarac poželeo da mu neka žena na taj način izrazi ljubav i divljenje, pa makar to bila i Anita Mitić. Tačno mogu da zamislim kako se topila dok joj je "jedan od najpametnijih ljudi s kojima je ikada razgovarala" objašnjavao kako "Kosovo, kao i svaka država na svetu, mora da se izbori za svoju potpunu nezavisnost", što joj je delovalo "kao najnormalnija opcija na svetu". "Aljbin Kurti je čovek vizije i ideje sa kojom ne morate da se slažete, ali on će vas naterati da je čujete. Neće vas ubeđivati, niti se sa vama raspravljati, ali će na kraju uvek biti u pravu", napisala je Mitićeva, ipak priznajući da "albanski nacionalizam koji zastupa izaziva nelagodu".
NIŠTA više od "nelagode" albanski nacionalizam očito ne izaziva ni kod Milice Čubrilo, čiji je tekst u subotnjem "Figarou" posvećen divljenju liku i delu Aljbina Kurtija. Uzrok nelagode može biti kada bivša šefica jedne nevladine organizacije, i kandidatkinja stranke za koju u jednoj izbornoj jedinici glasaju samo njen lider i njegova žena, piše odu jednom albanskom ekstremisti za beznačajni opozicioni portal, ali nešto više od nelagode stvara objavljivanje teksta bivše ambasadorke i ministarke u vladi ove zemlje iz redova Demokratske stranke u najtiražnijem francuskom dnevniku.
PRE nego što se posvetim pisanju gospođe Čubrilo, podsetio bih vas da je ona pre svega četiri meseca, u novembru prošle godine, javno osuđivala imenovanje francuskog humanitarca Arno Gujona za v. d. direktora Uprave za saradnju sa dijasporom i Srbima u regionu proglašavajući ga za ekstremistu. Dok je za nju Gujon ekstremni desničar, Kurti je "harizmatični" lider Samoopredeljenja, stranke "suverenističke levice". Čubrilova nam Kurtija predstavlja gotovo kao kosovskog Mandelu - vođa studentskih demonstracija koji je dve godine proveo u srpskim zatvorima. Njegova partnerka na izborima Vljosa Osmani je "briljantna i energična". Po pisanju Čubrilove, Kurti će pobedom na parlamentarnim izborima koja mu se predviđa "posle 20 godina smeniti vlast, bivših komandanata OVK". Znači svi treba da se radujemo uspehu kosovskog Mandele i "briljantne i energične žene".
ZABORAVLjA, međutim, Čubrilova da podseti da je i Kurti bio deo terorističke Oslobodilačke vojske Kosova i zbog čega je on to proveo dve godine u zatvoru, od petnaest na koliko je bio osuđen. Kao saradnik političkog predstavnika OVK Adema Demaćija, Aljbin Kurti se jula 1998. godine priključio OVK (u vreme kada je još i Stejt department ovu organizaciju smatrao terorističkom). Uhapšen je aprila 1999, dok je bombardovanje naše zemlje bilo u punom jeku, i osuđen za ugrožavanje teritorijalnog integriteta SR Jugoslavije, udruživanje zarad neprijateljske delatnosti i terorizam, ali su ga nove "demokratske" vlasti Srbije, kojima je pripadala i Čubrilova, oslobodile po dolasku na vlast zajedno sa još dvestotinak Albanaca među kojima su bila i čuvena braća Ljuan i Bekim Mazreku, što su "harizmatično", "briljantno" i "energično" kasapili, silovali i ubijali srpske, ali i albanske civile. Oni su u isto vreme bili članovi iste organizacije kojoj je pripadao i Kurti. Možda nije obukao uniformu i nosio oružje, ali je radio na političkoj legitimizaciji i propagiranju onoga što su radili uniformisani. Da li ga to amnestira? Pitajte sudije iz Nirnberškog procesa, a možete i ove haške. Naravno, pod uslovom da sve predstavite kao delo srpskih "ekstremista", a ne dobroćudnih i namučenih Albanaca.
TO za Čubrilovu, ali i Mitićevu, očito ne predstavlja ništa više od "nelagode" koju treba izostaviti kada se piše za francuski list. Čubrilova Kurtija pokušava da amnestira i za nameru stvaranja "velike Albanije", što mu (makar javno) zameraju i svetske pristalice kosovske nezavisnosti. On je "prestao da otvoreno sanja o velikoj Albaniji, kako bi pridobio poverenje Srba suprotstavljenih autoritarnom vođi iz Beograda Aleksandru Vučiću". Kakav je to prelom mozga potreban da bi se mislilo da bilo kojem normalnom Srbinu Aljbin Kurti može biti draži od Vučića, kakav god on bio? Samo onome koji više mrzi Vučića, nego što voli Srbiju, ili onome koji toliko mrzi Srbiju, da se saoseća s Kurtijem i u njemu vidi rešenje srpskog pitanja. Ne zaboravimo sada jednog drugog "harizmatičnog" lidera koji se zalagao za "samoopredeljenje" pripadnika svog naroda i njegovo ujedinjenje u veliku državu koji bi takođe mogao da se podvede pod "levog suverenistu" pošto je u svojoj ideologiji spojio nacionalizam i socijalizam i koji je mislio da zna kako da sprovede neka "konačna rešenja". Pošto ni taj nije voleo Srbe, verovatno bi se i u njega naše dve junakinje zaljubile. A da, i taj je suštinski bio "političko krilo" jedne terorističke organizacije nazvane "Zaštitni odred". Nikako joj ne valja ni Srpska lista jer se njome upravlja iz Beograda. A odakle treba da se upravlja? Iz Tirane? Prištine? Očito u tome i jeste problem sa Srpskom listom. Što je srpska.