UCENA SPAKOVANA U ČESTITKU: Da li je poznati stav Všaingtona morao da se nađe u Bajdenovoj prazničnoj poruci

I DALjE ostajemo nepokolebljivi u podršci cilju Srbije u pogledu evropskih integracija i pružamo vam podsticaj da i dalje preduzimate teške korake ka postizanju tog cilja, uključujući uvođenje neophodnih reformi i postizanje sveobuhvatnog sporazuma o normalizaciji odnosa s Kosovom, koji je fokusiran na međusobno priznavanje.

U ovoj rečenici iz čestitke novog američkog predsednika Džozefa Bajdena, upućene predsedniku Aleksandru Vučiću povodom Dana državnosti Srbije, nema ničega što dosad na stotine puta nismo čuli od viših ili nižih predstavnika američke administracije. Pa u čemu je onda problem? Problem je u tome što za sve postoje vreme i mesto. A ako zaista želite da prijateljskoj, suverenoj i nezavisnoj zemlji, sa kojom, kako sami kažete, imate partnerske odnose, čestitate najveći državni praznik, onda tu ne provlačite ucene spakovane u polurečenicu.

Kada nekome u čestitki ponudite podršku u postizanju "sveobuhvatnog sporazuma", to je u redu, šta više, poželjno. Kada na to dodate i ono što je, po vašem mišljenju, jedini mogući ishod pregovora, onda to počinje da liči na ucenu. Ako je taj ishod o kojem govorite, nešto što je protiv proklamovane državne politike i državnog interesa, to počinje da liči na nepoštovanje te države i na kolonizatorski odnos.

Predsednik Bajden najavio je obnavljanje interesovanja SAD za Balkan, ali i za međunarodne odnose uopšte. U toj situaciji jasno je da će ovakvih poruka o priznavanju Kosova, upućenih iz Vašingtona, biti sve više. Jasno je i da će Kosovo ostati najveća prepreka u razvoju dobrih odnosa Srbije i Amerike, koji su poslednjih godina značajno unapređeni. Ta prepreka, ipak, ne mora biti nepremostiva. Za početak, možda bi gest dobre volje mogla da bude odluka da ovakvih poruka ne bude u čestitkama.