LAŽNA KOREKTNOST: Da li će uklanjanje Petra Pana uspeti da prikrije duboko ukorenjeni problemi današnjice?

"DIZNIJEV" crtać o Petru Panu tiho je izbrisan sa platforme "Dizni plus", zasad samo sa profila najmlađih korisnika. Menadžment kompanije "Dizni" ocenio je da je način na koji su Indijanci prikazani stereotipan i rasistički i, zajedno sa još nekim klasicima, obrisao film uz koji su generacije odrastale, maštajući da, kao i glavni junak, zapravo nikada neće odrasti.

Naravno, i u "Petru Panu" i u svim cenzurisanim filmovima, prisutni su u manjoj ili većoj meri rasni, rodni i drugi stereotipi. Samo, u jednačini koja je dovela do njihove cenzure, mnogo stvari je naopako postavljeno.

Svi ti negativni aspekti filmskih ili književnih klasika odraz su društva i vremena u kojem su nastali. Njihovo brisanje zapravo nije borba za duše novih generacija, koje su sposobne da uoče stereotipe i rasistički način na koji su filmski studiji tretirali crnce, Indijance ili Kineze, i da razdvoje taj aspekt od umetničke vrednosti ili zabave. To je zapravo način da se prepravi istorija tih društava i velikih filmskih studija. Da se zaboravi da su ikada snimljeni "Rađanje nacije" ili "Prohujalo s vihorom", koji tretmanom crnaca svedoče o tome koliko je tada rasizam bio ukorenjen u američkom društvu.

Još perfidnije, brisanjem klasika stvara se lažna slika borbe za jednakost, umiveni prikaz društva koje ima nultu toleranciju za neravnopravnost. Tako se prikrivaju duboko ukorenjeni problemi sadašnjice, u kojoj rasizam i seksizam i dalje razaraju društveno tkivo, bezbedno ušuškani pod maskom "kensl kulture" (cancel culture) i unosne industrije lažne političke korektnosti.

A za mlade gledaoce, nema brige. Problem ovog sveta su oni koji "Petra Pana" nikada nisu gledali ili čitali, maštajući kako se bore protiv pirata i "crvenokožaca".