NESREĆA NEMA NACIONALNOST: Zemljotres na Baniji ponovo stavio ljudskost na ispit

NA Baniji nisu stradali Hrvati, Srbi ili Romi, stradali su ljudi, kaže zamenica gradonačelnika Gline Branka Bakšić Mitić, žena koju je na njenom radnom mestu dočekao mrtav pacov u vazi, a koja je godinama pre zemljotresa nesebično pomagala ljudima. Pomaže i sada, danju i noću, postala je svojevrsni heroj ranjene Banije, primer da ljudskost ne poznaje kategorije nacionalnosti ili vere.

U danima nakon zemljotresa ponajviše su se iskazali mali, obični ljudi, koji nisu gledali da li ruku pružaju Hrvatu, Srbinu, katoliku ili pravoslavcu, već su nesebično pomagali unesrećenima. Onima koje život nije štedeo ni do sada, skromnim i siromašnim Banijcima. I sada, u ovoj nesreći, najmanje je važno ko je ko, a pogubno bi bilo da se na to gleda kod raspodele kamp-kućica i humanitarne pomoći. A, kažu, bilo je i toga.

Majske Poljane, selo u kojem su većinom Srbi, među najpogođenijima je. Tu je bilo pet žrtava, nije važna nacionalnost, najveća je nesreća - smrt. I baš oni koji su najviše stradali strpljivo čekaju pomoć. Kamp-kućice koje su bile nemenjene tim ljudima otišle su na neke druge adrese, a gradonačelnik Gline, HDZ-ov Stjepan Kostanjević, koji se danima nije ni video ni čuo, sada arogantno poručuje da se njegova zamenica, iz redova srpske manjine - "izgubila"?!

Očito, izgubila se politika, po ko zna koji put na ovim prostorima. Politika, koja je i dovela do toga da u srpskom selu Brubanj više nema nijednog čoveka. Poslednji je otišao bez struje kada mu je rečeno da se javi mejlom ako su vukovi pred njegovim vratima. A sada su Baniji najmanje potrebne podele, iako se i ovih sumornih dana potvrđuje da je čovek čoveku - vuk.