LICE I NALIČJE DEMOKRATIJE: Čemu nas uče primeri iz Francuske i Kine?

DVE slike, slične sadržine, a opet sasvim različite, obišle su nedavno svet. Slavilo se i u Kini, i u Francuskoj, ali na potpuno drugačijim osnovama.

Za Novu godinu, dve i po hiljade rejvera iz cele Evrope vukli su u Bretanji tri dana državu za nos. Porazno zvuči da im čak sto pedeset žandarma, valjda zbog poštovanja ljudskih prava, nije moglo ama baš ništa. Još je poraznije objašnjenje da je intervencija izostala da ne bi došlo do eskalacije. Pa, gde je tu pravna država?!

Leteli su, iz pravca onih naoružanih ekstazijem, na snage reda kamenice, flaše i drugi priručni materijal, pride je buknuo i žandarmerijski kombi, da se veseljaci zagreju, dok su u pozadini decibeli bez ometanja dosezali neslućene visine.

Kada su im, konačno, doakali, u trenutku dok su bili preostali samo malobrojni koji su do kraja izdržali pritisak zvuka, maligana i narkotika, vlasti su im, uz ispisanu kaznu od 135 evra - koliko bi, valjda, trebalo da košta ljudski život svakoga kome se bolest prenese dalje - uljudno podelile maske i učtivo ih zamolile da se izoluju i testiraju. Sad svima preostaje samo da stisnu palčeve i pomole se Bogu da se molba ispoštuje, a treći talas ih zaobiđe.

U Vuhanu, tamo gde je, kažu, sve počelo, mladost je ponovo ušla u klubove i diskoteke. Igra se, pleše, raduje. Oni mogu. Izdržali su sve mere, bili disciplinovani. Imali su strpljenja, čekali i dočekali. Tamo epidemije više nema.

Virus jedva čeka da se ispoštuju "demokratska načela", tamo gde pitaju smeta li nekome da mu prate telefonski signal ako je zaražen, da li se slaže da dobrovoljno bude u karantinu, da li je raspoložen da nosi masku i da li, eventualno, želi da bude kolegijalan, pa da izvoli primiti lek i vakcinu.