Kompeks citostatika

Dehumanizacija neprijatelja, protivnika, ili neistomišljenika neupitno vodi ka želji da se ta, kako Bodrožić kaže, "druga strana" potpuno uništi čim se ukaže prilika. To smo videli previše puta do sada. Ne bi, na primer, nacisti onako lako mogli da ubijaju pripadnike "nižih rasa" da oni nisu prethodno dehumanizovani i nazivani čak i virusom koji izjeda zdravo tkivo nemačke nacije.

UPRAVO na kraju prošlonedeljne kolumne usudio sam se da tvrdim da Bodrožić ne zna šta je zapravo dehumanizacija o kojoj govori kada je ne vidi u diskursu svojih istomišljenika. I nisam pogrešio. Bodrožić zaista ili ne zna ili ne želi da zna šta je dehumanizacija jer joj je i sam sklon i to na najgori mogući način.

"VI imate ovde kancere i baš se potrefilo da su ti kanceri bili na sudu u Švajcarskoj, a mnogo puta su ovde", rekao je Bodrožić gostujući u jutarnjem programu Prve televizije misleći na urednike i novinare onoga što smatra neprijateljskim medijima, odnosno tabloidima, i dodao da sa njima ne može biti nikakvog razgovora, jer oni "ne prezaju ni od čega". "Ti tabloidi jesu kancer, nisam upotrebio neku reč koju oni upotrebljavaju na naslovnim stranama svakoga dana gde oni kriminalizuju ljude", nastavio je, ističući da sa njima nema razgovora.

PITAM se sad da li je ovo besvest, bezobrazluk, ili tumor na mozgu koji osobu sprečava da trezveno misli. Čovek koji se žali na dehumanizaciju jednih, druge otvoreno, javno i uporno naziva "kancerima" bez obzira na koji način percipirao tu metaforu. Šta se radi s "kancerima"? Eliminišu se na najradikalniji mogući način da se potpuno zatru i nikad ne vrate. Izvinjavam se, ali shvatio sam da sam u podnaslovu upotrebio pogrešnu metaforu. To nije golootočki mentalitet, jer su čak i tamošnji mučitelji predvođeni "antifašističkom ikonom" Jovom Kapičićem računali na to da će se najveći deo njihovih zarobljenika posle odležane kazne vratiti u društvo. To nije čak ni mentalitet Staljinovih gulaga, jer se i za te ljude pretpostavljalo da će se vratiti. To je mentalitet Aušvica i Mengelea po kojem se ljudi tretiraju kao štetočine i istrebljuju insekticidom. Za Bodrožića neistomišljenici nisu čak ni na nivou insekta, nego najpodmuklija bolest koja postoji, dok je za sebe verovatno umislio da je citostatik.

OVO nije prvi put da iz usta samozvanih boraca za slobodu, demokratiju, ljudska prava i slične velike ideje čujemo slične stvari. Ne, to je, nažalost, matrica po kojoj oni funkcionišu, i ona im je toliko prirodna da je i ne primećuju. Šta li je njihova ikona, pokojna Borka Pavićević, imala na umu kada je svoju organizaciju nazvala Centar za kulturnu dekontaminaciju? Ako je ona kojoj se svi iz tog dela našeg društva dive i dižu je u nebesa htela da "dekontaminira", a zna se šta se dekontaminira, šta očekivati od njenih sledbenika i idolopoklonika? Da će nas ovako ili onako dekontaminirati čim im se ukaže prilika.

A KUDA vodi Bodrožićeva tvrdnja da su neki mediji i neki novinari kancer? Dalje od onoga što se desilo nesrećnom Dragoljubu Milanoviću. On nije nazivan kancerom pa je, kada se ukazala prilika 5. oktobra, samo pretučen, a posle poslat na prevaspitavanje zbog zločina za koji su odgovorni sponzori i dobrotvori upravo Bodrožića, pokojne Borke i ostalih.

KADA čovek umisli da je citostatik suočen s kancerima u obliku nekih ljudi, u glavi mu se motaju mnogo opasne ideje. To nije "antifašizam" sa kojim se citostatik u pitanju javno identifikuje. Nije čak ni fašizam. Na prvu loptu reklo bi se da se radi o, ako ćemo se takvim rečnikom služiti, metastazi najgoreg i najtotalitarnijeg nacizma.

U Bodrožićevom slučaju, međutim, to nije to. Ovde se radi o kukavičluku. O fašizmu bez fašista, nekom bednom obliku fašizma čiji protagonisti nemaju hrabrost da stanu iza svojih uverenja, pa unapred eliminišu mogućnost suočavanja sa neistomišljenicima koji bi ih mogli razbiti. Istina, Bodrožić je ovde skupio hrabrost da na megdan izađe Ljiljani Smajlović, ali se olupao. A u emisiji smo saznali da to mnogo puta ranije nije smeo.