SVI VIDIMO ŠTA DIŠEMO: Zapanjujuća lakoša s kojom prihvatamo da se gušimo u smogu

TO što je Srbija, prema istraživanju Globalnog saveza za zdravlje i zagađenje, prva u Evropi i deveta u svetu po smrtnosti usled različitih vidova zagađenja, a najviše vazduha - čini se ne tangira mnogo ovaj narod. A ni njene političare. Kao da ne dišemo isti vazduh.

Svakoj vlasti su uvek krivi njihovi prethodnici, a industrija samo koristi državni javašluk i dežurno prebacivanje loptice. To što se decenijama nije gotovo ništa radilo, pa su sada potrebne milijarde evra da bi Srbija "prodisala", ne treba da zanima narod.

Zapanjujuća je i lakoća s kojom kolektivno prihvatamo da se gušimo u smogu sopstvene nebrige i neodgovornosti. Ovih dana vidimo svi šta dišemo, ali smo zaslepljeni paničnim korona brojkama i dnevnim političkim zađevicama koje su nam očigledno preče od sopstvenih pluća i dece.

Sećamo se da obično pred izbore, političari usred noći obilaze najzagađenije gradove, uključuju sirene, a kad treba da se zasuču rukavi, nigde nikoga. Uvek se ispreči neki sporni tender zbog kojeg nešto ne može da proradi ili da se završi.

I nije ovde reč samo o dežurnim krivcima, Kinezima i RTB "Bor". Šta smo mi konkretno učinili da nas, recimo, ne truje naša Termoelektrana "Nikola Tesla"? Koliko se nas potreslo što su investitori rešili da poseku pola Košutnjaka i pretvore ga u beton? Ko je kriv što u Pančevu decenijama mogu da "nanjuše" ko kad truje - "Rafinerija" ili "Petrohemija"? I dokle će to trajati? Dok nas neki birokrata iz EU ne "pričepi" i uceni nas nekim poglavljem u kojem bi, valjda, neko sa strane trebalo da nas nauči kako se voli i neguje zemlja, čuva reka, ne baca stari šporet u potok... Izgleda da ne može drugačije.