Mržnja

Teško je nabrojati sve primere iskazivanja agresivne mržnje prema srpskoj zajednici prošlih godina, fizičkih napada na preostale Srbe u Hrvatskoj, uništavanja njihove imovine, grafita s monstruoznim porukama. I do sada, uglavnom, niko za to nije snosio posledice.

Pretilo se i opozicionim političarima koji su na to ukazivali, internet je postao poligon za netrpeljivost, a crnokošuljaši su slobodno šetali i provocirali. A onda je Austrija preko noći zabranila okupljanja na Blajburgu, a hrvatski predsednik se okrenuo u Okučanima kada je vidio HOS-ovce u majicama na kojima je pisalo "Za dom spremni".

Trebalo je da prođe zaista previše vremena i da bude teško ranjen hrvatski policajac da se napokon upozori na preteći radikalizam. Duh je bio ispušten iz boce u vreme prošlog vođstva HDZ, kada se iz braniteljskog šatora vodila politika, a tolerisalo se sve i svašta, od negiranja zločina u Jasenovcu do onemogućavanja prava Srbima u Vukovaru da koriste ćiriličko pismo.

Gradska vlast u Vukovaru i dalje, uprkos odluci Ustavnog suda, ne dopušta ćirilicu. HOS-ovci i dalje imaju pravo "u posebnim prilikama" da iznose ustaški pozdrav, država još finansira opskurne nacionalističke portale. Za pravu borbu protiv radikalizma prvo zauvek treba zabraniti korišćenje ustaških simbola za sve i u svim prilikama, otkrivati i kažnjavati ekstremiste svih boja, stvarati uslove da svi građani Hrvatske zaista budu ravnopravni. Bez toga, radikalizam će i dalje imati krila i biti najveća opasnost za demokratiju.