Rate

Niko to i ne očekuje. Međutim, predstavljanje moratorijuma u otplati kredita kao nekakvu žrtvu bankarskih ustanova zarad dobra klijenata u neizvesnim vremenima pandemije - iritira. Bar one koji su protumačili i "sitna slova", pa tako shvatili da ništa ne dobijaju na poklon, da banka ne "časti turu" i da će posle pauze morati da plate svaki dinar - i više.

Procena UBS je da je ukupna vrednost zaustavljenih obaveza čak tri milijarde evra! Procenti o broju onih koji su zastoj prihvatili, prvi - oko 90 odsto dužnika, a drugi desetak odsto manje, svakako nisu samo rezultat dobre i pravovremene mere.

U prvom krugu, mnoge su korona i pandemija zatekle nespremne i uplašene, pa im je promakao sam koncept moratorijuma. Mislili su, opravdano, da treba da se prijave bankama ako ga prihvataju. Zapravo je i u martu, i drugi put u julu, primenjena obrnuta logika - ko se ne javi, prihvatio je. Oni koji su želeli da nastave sa redovnom otplatom morali su da zovu telefonom, pišu mejlove, ili čekaju pred ekspoziturama. Banke su bile dužne jedino da na svojim sajtovima obaveste klijente o pauzi i daju rok da se on odbije.

Dužnici su tako imali obavezu da svakodnevno prate sajtove banaka, NBS i medija, kako bi uopšte saznali da moratorijum postoji.

Osim načina prijavljivanja i konfuznog reprezentativnog primera otplate, u kome, ko shvati, jasno piše da će posle pauze rate biti veće, a otplata duža, ne treba zaboraviti ni sindrom ukorenjen u našem mentalitetu - sve što možeš, odloži za sutra. Tako će saznanje da kod banke ništa nema džabe stići u oktobru sa "ugojenim" ratama za kredite, kartice, minuse...