"ČIM JA U KLAVIR, KOMŠIJE U ZID" : Slučaj mladog pijaniste iz Niša podelio javnost

ZBOG prijave komšije da svakodnevnim važbanjem klavira "narušava javni red i mir, i ugrožava mir i spokojstvo građana", mladi pijanista Vladimir Aćimović iz Niša našao se pred Prekršajnim sudom. Njegov slučaj zaokupio je ovih dana pažnju srpske javnosti koja se podelila u dva tabora.

U jednom nesebično pružaju podršku talentovanom i nagrađivanom muzičaru, dok u drugom potpuno razumeju potrebu njegovog komšije matematičara - univerzitetskog profesora, kojem su za rad neophodni mir i tišina.

Pre dva dana Vladimir je uputio pismo i predsedniku Vučiću, a njegov komšija tvrdi da je nudio finansijsku pomoć da Vladimir izoluje prostoriju u kojoj svira, ali je on to, kako tvrdi, odbio.

Da li će ovo biti samo još jedna priča o našim naravima po sistemu "čim ja u klavir, komšije u zid" koja će imati bezbroj nastavaka ili ima nade za kompromis?

S pravom bi ga trebalo očekivati. Porazno bi bilo da ga ne bude, ali ne bi iznenadilo, jer, nažalost, u našem društvu sve je manje mesta za strpljenje, razumevanje i toleranciju. Za čarke, svađe i kojekakve, čak i apsurdne sudske procese, povoda ovde nikad nije manjkalo. A, kompromis je "teška reč", toliko da je njegovo iznalaženje, uglavnom, unapred mrsko i osuđeno na propast.

U slučaju talentovanog pijaniste i univerzitetskog profesora, prostora za dogovor ima, bez obzira na to što obojica, zasad, čvrsto stoje na svojim suprotstavljenim pozicijama. Muzičaru ne bi trebalo da nedostaje takta, a matematičaru su svakako poznati pojmovi zajedničkih skupova i njihovih preseka. Tu će se negde naći i zajedničko rešenje. Ako nijedno ne pomogne, tu je bar poštovanje propisanog kućnog reda, koji mora da je okačen negde u njihovoj zgradi.