EFIKASNOST: Jalova evropska diplomatija
TRUDI se evropska diplomatija, organizuje, posreduje, zakazuje sastanke, procenjuje, obećava, preti, tapše po ramenu, i na kraju, po ko zna koji put, dobije domaći zadatak od Amerike na temu efikasnog rešavanja stvari.
Navlačenje konopca između Brisela i Vašingtona povuklo je začas kontrolnu zastavicu s onu stranu Atlantika. Pokazao je Tramp na delu kako se to radi. Brzo, ekspeditivno, bez mnogo okolišanja. Da valja i njemu, i drugima.
Između dve sile, vodi se pravi mali diplomatski rat. Podizanjem haške optužnice protiv Tačija s neverovatnom podudarnošću baš kada je leteo za Vašington, evropska diplomatija je posredno povela s 1:0, ali su Amerikanci krajem protekle nedelje, jednim efektnim udarcem, istovremeno izjednačili i stekli prednost.
Tupi su zubi evropskog mastodonta sa 27 čeljusti. Nema snagu, ni koordinisane pokrete. Svaki mišić vuče na svoju stranu. Istrošio mu se autoritet, izbledela krvna slika. Nije onda ni čudno što briselski sporazum već sedam godina čuči u fiokama evropskih administrativnih kuloara kao mrtvo slovo na papiru.
Evropsku diplomatiju, baš kao i ekonomiju, kroje od Odre do Rajne. Nema Brisela. Ima samo Berlina. A nepopustljivi nemački stav nije ostavio mnogo prostora za kompromise. Bez imalo fleksibilnosti i sluha za dogovor, propalo je, tako, nekoliko prilika. Sigurno će još neka.
Posle beskonačnih implikacija već davno zaboravljene Ketrin Ešton, neučinkovite Federike Mogerini i, sada, u isto sivilo utopljenog Đozepa Borelja, nikog zato ne bi trebalo da iznenađuje američka delotvornost, prilagođena vremenu i prilikama.