UDAR NA SIMEONA: Petričićima i Markovićima smeta beleg ocu srpske nacije, jer je njihov ćaća Broz

CRVENA petokraka kao lični potpis savršeno se uklapa u opus društveno-političkog radnika Dušana Petričića koji je poslednjim crtanim pamfletom uspeo da pljune i na utemeljivača srpske države. Prvi tuš drugosrbijanskog agitpropa (ili je to ipak Koraks) besramno je spomenik Stefanu Nemanji predstavio u obliku falusa.

Ispruženi "srednjak" na postamentu samo je odraz u ogledalu poštovalaca ilustratora presahlih ideja koji se takmiče u autošovinizmu. U tom natjecanju besrbih, kojima je Broz i dalje vrhovno božanstvo, na red je došao i Simeon Mirotočivi - da po njemu bljuju "žuti" estetski komiteti, predvođeni Petričićem i onim abonentom "Euroimaža" kojeg je onaj drugi Nemanja pre neki dan isekao na froncle.

U beščasnoj misiji "nezavisnog" karikaturiste NIN-a koji je, uzgred, osnivač Pokreta slobodnih građana, i njegove bratije, nismo našli nijedan valjani argument, osim plitke stranačke pizme i opipljivog jeda što se posle osam potrošenih vekova Vučićeva vlast setila da podigne monument rodonačelniku svete dinastije.

Petričićima, Subotićkama, Srbljanovićkama, Markovićima i svim tim našim dežurnim prevaspitačima smeta beleg ocu srpske nacije, jer je njihov ćaća u Kući cveća. Ne daju da ga veliki župan nadvisi, pa se kriju iza bljutavih primedaba o "prenaglašenoj grandioznosti" omalovažavajući svetski priznatog vajara Aleksandra Rukavišnjikova (nije im se umilio čak ni skulpurom Džona Lenona)

Da se oni pitaju spomen na Nemanjiće sveo bi se na otužni sklepani krst u Deževi pokraj stočne pijace. Miniraju bronzanog Simeona iako ga nisu ni videli, da kojim slučajem iz onog svitka ne pročita proglas "velike Srbije". Zato bi Vučiću, koji ničim neopravdano čezne za ljubavlju ove odnarođene bulumente, najbolje bilo da na Savski trg postavi, recimo, spomenik Pepci Kardelj.