DOSTA NAM JE OVOG EPIDEMIOLOŠKOG RIJALITIJA: Do kada će članovi Kriznog štaba sami sebe da demantuju?

DA oni treba da nam objasne putanju kretanja, zalutali bismo sigurno. Ovako smo se "samo" pogubili u lavirintu izukrštanih mišljenja članova Kriznog štaba koje slušamo punih šest meseci, neke i više puta dnevno, na svim mogućim televizijama. Poruke koje nam upućuju ne pokazuju samo to da se oni u stavovima, izgleda, slažu kao "rogovi u vreći", nego i da se pojedini među njima ama baš nijedan dan "ne obuju i izuju u istoj pameti".

Traje to još od početka epidemije: "maske štite", pa "maske ne štite", ujutru kažu da je virus oslabio, pa posle nekoliko sati dobiju amneziju i tvrde da to nisu rekli. Onda najave da će u školama biti obavezne troslojne maske. Sutradan - sami sebe demantuju. Kraja, izgleda, nema. Taman kad smo "pohvatali" kako će se ići u školu, juče nas je, opet, a ko drugi nego baš član Kriznog štaba doveo na ivicu kolektivne šizofrenije novom izmenom plana - da je moguće da će se preporučiti da deca koja su bila izvan Srbije sa zakašnjenjem od 10 dana krenu u školu?!

Možda bi to Druško Radović opravdao aforizmom: "Ko želi da je stalno u pravu, mora često menjati mišljenje". Ali, i to ne bi umanjilo utisak da se pojedinci iz Kriznog štaba ponašaju kao rijaliti "zvezde".

Sa TV kanala se "ne skidaju", iako često nemaju ni šta pametno, ni šta novo da kažu. Upravo ta neverovatna prolaznost vlastitih mišljenja, bez ikakvog truda da bar zadrže isti pravac, "kupuje" im izgleda TV minute, pa su u vreme epidemije postali popularniji od Lepe Brene na vrhuncu slave.

Uplašeni od novog virusa građani očekuju autoritete, usaglašene stavove struke, jasna uputstva. I to bi gospoda doktori iz Kriznog štaba, napokon, trebalo i da nam ponude. Jer, ovog epidemiološkog rijalitija nam je stvarno - dosta.