ZADRŽALI NAZADNE NAVIKE: Da li će ritualno šišanje devojke u Bezansonu osvestiti uljuljkani Zapad

KAO Meka za izbeglice i azilante iz celog sveta, Francuska, i ceo Zapad, sve više se susreću s problemom srednjovekovnih metoda koje ovi donose na njeno tlo.

Poslednji u nizu primera je premlaćivanje i šišanje sedamnaestogodišnje muslimanke koju je njena porodica unakazila zato što je devojka želela da se uda za hrišćanina Srbina. Grozni čin naišao je na na oštru osudu ovdašnjih vlasti, vinovnike čeka sudski proces, a vest je obišla ceo svet.

Nesavesni roditelji nesrećne devojke su u Francusku došli iz Bosne i Hercegovine kao tražioci azila. Želeli su da uživaju ovdašnji stepen ljudskih prava, socijalnih davanja, uslova života. Ali, istovremeno su hteli da ih uskrate svom detetu, donevši sa sobom i nazadne navike iz nekih davnih vremena.

Tako je to ovde često i sa drugima, kada je reč o hrani, oblačenju, običajima. U neke kvartove, policija više ne sme ni da zađe, a red zavode lokalni kaidi. Mnogi od onih koji dolaze, hteli bi i jedno, i drugo. I korist od razvijenog društva i ispoljavanje ponašanja koje nije kompatibilno sa savremenim svetom. A to ne biva.

Mnogima je još u sećanju grozomorna slika s italijanskih ulica gde je jedan azilant nedavno, mirno, pred očima zgroženih prolaznika, na ražnju za ručak pekao mačku. Kako bi se proveli oni koji krše njihov zakon i običaje, kada bi se domaćini ponašali isto, pa, pozivajući se na tradiciju, posegli za mračnim metodama inkvizicije, i počeli ponovo da kuvaju veštice u kazanima?

Događaj iz Bezansona, između zaljubljenih Srbina i Bošnjakinje, svima koji to još nisu naučili, skreće pažnju da ljubav nema ni nacionalnost, ni veru. Ko u to i dalje ne veruje, uvek može da se podseti na ljubavnu priču s Vrbanja mosta između Admire i Boška.