Velika konfuzija nedelju dana pred početak škole, malo ko zna šta ga tamo čeka
DA su prazne učionice opasnije od korone, slažu se i strani i domaći stručnjaci koji se bave pedagogijom i razvojem dece.
Da se onlajn nastava pokazala kao promašaj, pisao je nedavno "Volstrit žurnal", ali većini roditelja i nastavnika nije potrebano da čitaju ovaj ugledni časopis da bi rekli to isto. Živa reč, druženje, socijalizacija... ključni su za razvoj ličnosti, a pred televizorom sve to je nedostupno.
S druge strane, zaštita zdravlja dece i strah da bi, osim petica, iz škole mogli da donesu i virus, teraju na veliki oprez i odluke koje se malo kome sviđaju. Ali su neizbežne. Većina država odlučila je da se đaci, vrate na nastavu. Za Francuze, na primer, obrazovanje u školskim prostorijama se smatra jednim od stubova demokratije i tamo se učenici vraćaju redovnim obavezama. I druge zemlje odlučile su se za neki od modela koji obavezno podrazumeva bar povremeni odlazak na časove.
Tu nije bilo dileme i niko nije pitao roditelje. Kod nas su, pak, neke odluke ostavljene roditeljima - da li da pošalju dete u školu ili da se opredele za onlajn nastavu. Za neke je to pošten pristup, a za duge prebacivanje odgovornosti - zar je roditelj taj koji treba da proceni kolika opasnost od zaraze vreba njegovog đaka. I da li će, ako se odluči za nastavu pred TV isključiti dete iz njegove prirodne sredine i kakve to posledice može imati?
I nošenje maske pokrenulo je lavinu - neki roditelji protestuju i svoje dete od maske štite - mašući Ustavom. A najviše problema u obrazovnom lancu koji čine deca, roditelji i nastavnci - stvaraju oni koji donose pravila koja su neprecizna, neprimenjiva i promenjiva. To stvara veliku konfuziju pa nedelju dana pred početak škole malo ko zna šta ga tamo čeka.