NEĆE MOĆI: Svete krave

IMAM dragog i bliskog prijatelja koji se bavi ozbiljnim poslom u sferi medija, filmske i televizijske produkcije. Finansije tog čoveka, koji se smatra jednim od najboljih u zemlji, sa širokim portfoliom klijenata i kod nas, i u inostranstvu, već godinama su predmet neprestane i zaista frustrirajućih istraga nadležnih državnih organa koje se neretko završavaju nerazumnim rešenjima koja bivaju uredno obarana pred sudovima. Taj čovek, iako društveno aktivan, nikada se nije javno žalio kako ga "država maltretira", ili kako je predmet "političkog pritiska". Poreske i druge uprave i institucije rade svoj posao koji osobama pod istragom nije prijatan, ali je nužan za funkcionisanje svake, kako to aktivisti iz NVO i "nezavisnih" medija vole da kažu, "normalne države".

Ljudi i organizacije pod istragom od Vlade i Uprave za sprečavanje pranja novca zahtevaju hitno objašnjenje - zašto je protiv njih pokrenut postupak i zašto je od banaka tražen uvid u njihove račune. Oni najavljuju da će koristiti sva pravna sredstva koja su im na raspolaganju i da će se obratiti i međunarodnim organizacijama. To je u redu i na to imaju svako pravo, baš kao što i Uprava ima ne samo svako pravo nego i obavezu da njihove finansije pročešlja. Pitanje je jedino zbog čega im provera toliko smeta posebno imajući u vidu što se, kako se navodi u jednom od reagovanja na ovu akciju, radi o "medijima, organizacijama i istaknutim pojedincima, koji su u javnosti prepoznati po zalaganju za unapređenje vladavine prava i ukazivanju na pojavu korupcije".

Da li to znači da Unutrašnja kontrola MUP nikada ne bi trebalo da proverava jednog inspektora zaduženog za borbu protiv narkotika, ili policajca zaduženog za bezbednost saobraćaja? S obzirom na to da se uglavnom radi o ljudima koji su u "javnosti prepoznati po zalaganju" za suzbijanje krivičnih dela i prekršaja, onda bi, po ovoj NVO logici, trebalo ukinuti Unutrašnju kontrolu, jer je besmislena. Zar ovi borci za bolju i pravedniju Srbiju ne bi, kao takvi, trebalo da budu besprekorno čisti i da im potvrda o toj čistoći s pečatom Uprave za sprečavanje pranja novca koristi, ali i dodatno podiže ugled u društvu?

Čudi zato što oni koji se zalažu za apsolutnu jednakost pred institucijama države, pre svega pred sudovima, traže da budu malo jednakiji i da se prekinu istrage koje inače zahtevaju kada su u pitanju neki drugi, recimo ministri i državni funkcioneri sadašnje vlasti. Kažu oni - treba proveriti ministre, treba pitati Sinišu Malog odakle mu 24 stana u Bugarskoj i gneve se što se trenutno nijedna takva istraga ne vodi. Naravno da treba, ali da li to na bilo koji način amnestira njih? Argument "oni su radili ovo i ono pa treba proveravati njih, a ne nas" ne može imati nikakvu težinu, jer je ideal kojem svi treba da težimo - da niko ne bude zaštićen od suočavanja s pravdom u slučaju da se ogrešio o zakon, dakle ni ministri, niti "ugledni" medijski i NVO delatnici.

Jedini koji je doista u celoj ovoj halabuci izneo stav od integriteta, i rekao kako stvari treba da stoje jeste upravo direktor Uprave za sprečavanje pranja novca Željko Radovanović istakavši da ne smeju da postoje "svete krave", te da je Uprava proveravala i aktuelne ministre. Naravno, on i njegove kolege taj integritet još moraju da dokažu konkretnim delima, a ne samo rečima, baš kao što i ovi što bi želeli da budu "svete krave" moraju da dokažu da se zaista zalažu za principe koje propovedaju, između ostalog tako što će dopustiti da se i s njihovog imena temeljnom i pravičnom istragom ukloni svaka sumnja. Apriori protivljenjem takvoj kontroli oni čine samo suprotno i na sebe navlače dodatnu sumnju.

Slažem se, moram priznati, sa njihovom zamerkom što Uprava nije javnosti saopštila osnove sumnje zbog kojih je naložila vanredno prikupljanje informacija. Možda je stvar u tome što Uprava nije javnosti saopštila ni da je preduzela tu akciju, nego su detalji procurili u javnost s nekog drugog mesta. Sada, kada je akcija postala javna, trebalo bi, ako je to u skladu sa zakonom, da Uprava učini i taj korak i kaže nam svima zbog čega sumnja u dotične ličnosti i organizacije. To bi svima bilo zanimljivo da znaju.

Posebno je interesantno to što, ako je istina ono što neki od dotičnih ističu, "redovni mehanizmi kontrole rada nevladinog sektora već postoje i da se finansijski izveštaji o sivim poslovima nevladinih organizacija redovno šalju Ministarstvu finansija, te da su ti izveštaji vrlo rigorozni", pa zašto baš ovu akciju smatraju neprimerenom i "pritiskom".

Na kraju, interesantno je da se ovim povodom oglasila i američka ambasada izražavajući "zabrinutost zbog nečega što deluje kao selektivna istraga". Nisu li baš SAD te koje sprovode najrigoroznije istrage ovog tipa? Nije li praksa SAD da medijske kuće koje ne smatraju "svojim" stavljaju na liste "stranih agenata" i otežavaju im rad? Nisu li SAD u novijoj istoriji u više navrata pružale podršku raznim terorističkim i subverzivnim organizacijama od Latinske Amerike, preko Bliskog istoka do Južne Afrike, pa čak i Evrope? Možda uopšte nije sumanuto proveriti kome, za šta i koliko novca oni daju i u Srbiji.