SLUŠAJU SAMO MENTORE IZ VAŠINTONA: Priština odavno okrenula leđa Briselu

ZA prištinske vlasti sve je pitanje statusa. Čak i učešće u nestatusnom dijalogu!

EU je dobila jasan mandat da posreduje u razgovorima koji se ne dotiču statusa, a logika govori da i nije moguće drugačije, jer, između ostalog, pet njenih članica nije priznalo jednostranu nezavisnost.

Administrativnim žongliranjem nalaze se rešenja za dalji napredak na evropskom putu, dok Priština u svemu vidi priliku da potegne baš temu statusa. Vide ga u novinama, hlebu, struji, telefoniranju, svemu onome što bi trebalo da se nestatusno rešava. Zbog statusnih pitanja prekinut je nedavno i tehnički dijalog. A smeta im kad Srbija počne da se bavi svojim statusom, lobirajući za povlačenja priznavanja.

Lideri privremenih institucija odavno su okrenuli leđa Briselu, u poslednje vreme to (zvanično) rade i svojim mentorima u Vašingtonu. Zanimljivo je da to čine svi, koja god politička struktura dođe na vlast. Evo, sad i Hotijeva vlada. Ne vredi ni to što ih javno kritikuje lično Ričard Grenel. To govori u prilog činjenici da se iza kulisa možda i nisu na svoju ruku odvažili da sve te poteze vuku sami. Kako, inače, objasniti činjenicu da već godinama nekažnjeno ne sprovode svoju praktično jedinu obavezu iz briselskih sporazuma, formiranje ZSO?

Kako bi bilo kada bi Srbija, na primer, imala isti pristup, pa odlučila da iz statusnih razloga prestane da primenjuje sporazume koji se nje tiču? Da li bi se, u okviru slobode kretanja, žiteljima Kosova, na primer, dopalo da su do Zapadne Evrope morali da putuju naokolo? To im se nije dogodilo čak ni onda kada su na snazi držali nerezonske takse. Neka, za početak, razmisle malo i o tome.