UCENE BRISELA: Na meti su ovog puta same članice EU

TEŠKO se može izbrojati koliko puta su Srbija i druge zemlje "regiona", čekajući pred pragom EU, čule da pomoć Unije (ili napredak u pregovorima) zavisi od ekonomskih reformi i stanja u oblasti vladavine prava.

Iste poruke ponovo se čuju u Briselu. Samo, ovog puta one nisu upućene "zemljama regiona" (za koje, uzgred, onaj prag preko koga bi da preskoče u Uniju sve više postaje nalik na Hadrijanov zid). Na meti su ovog puta same članice EU.

Posle niza udaraca koje Unija trpi, sada već duže od decenije, korona je najozbiljnije dosad uzdrmala strukturu EU i ogolila podele unutar nje.

Bogate i stabilne članice, predvođene Holandijom, poslale su poruke s početka teksta. U delu o ekonomskim reformama prva se prepoznala Italija, odbivši takvu vrstu, kako su rekli, ucena.

Druga poruka još je zanimljivija, jer pored već dugo prisutne podele na bogati i fiskalno disciplinovaniji sever i siromašniji i raskalašniji jug, ukazuje i na sve veći značaj političkih neslaganja između "liberalnih" elita vodećih država i "populista", pre svega u Mađarskoj i Poljskoj. To je posebno zabolelo mađarskog premijera Viktora Orbana, koji je zapitao zašto "holandski tip", kako je nazvao premijera Holandije Marka Rutea, "mrzi Mađarsku".

Jasno je da, dok u ostatku sveta posledice korone trpe pre svega zdravstveni i ekonomski sistem, u Evropi pandemija sve više postaje političko pitanje. Od odgovora na to pitanje zavisi hoćemo li Unija u narednim godinama biti bliže sprovođenju reformi koje pokušavaju da osmisle i nametnu Nemačka i Francuska ili će se ispostaviti da je Velika Britanija "bregzitom" samo povukla nogu za čitav niz novih "egzita". Izvesno je samo da EU kakvu smo znali do sada broji poslednje dane.