KRITIKA SPOMENIKA STEFANA NEMANJE: Umetničko delo posmatrati van konteksta politike

PROFESIONALNA načela bi trebalo da budu iznad političke ostrašćenosti. Spomenik Stefanu Nemanji, međutim, dobio je oštru kritiku poznatog likovnog kritičara pre nego što je viđen u Beogradu.

Njegov autor, čuveni ruski vajar Aleksandar Rukavišnjikov, okvalifikovan je kao Putinov "dvorski" umetnik čije se ime ne pamti, iako ruskom predsedniku nije posvetio nijedno delo.

Ne možemo u svakome ko drugačije misli videti neprijatelja. Odavno smo prestali da vodimo ozbiljne razgovore, a umesto argumenata, imamo diskreditacije. Nije pristojno umetnika tek tako diskvalifikovati.

Politika i umetnost i kad se preklapaju odvojene su. Umetničko delo treba posmatrati van konteksta politike. Moramo se vladati profesionalnim načelima, bilo da nekog hvalimo ili kudimo. Svaka kritika bi trebalo da bude plod dubinskog posmatranja i poimanja istorijskog trenutka.

Vlastiti ego i prebrzi sudovi znaju da zamagle vidike kritičara. Grandioznost spomenika ostaviće upečatljiv utisak. Postoji opravdanje za megalomaniju, koju kritičari nazivaju faraonskom, u tome što naša država prolazi kroz istorijski veoma teške dane, a Stefan Nemanja je jedna od najvažnijih ličnosti u njoj i za nove generacije predstavlja svetionik koji određuje pravac očuvanja srpske državnosti.

Nemirno tle Balkana pomera granice i lokacija spomenika je razumljiva. Iako je tačno da Stefan Nemanja "nije vladao iz Beograda", mesto za utemeljitelja srpske državnosti svakako je u - glavnom gradu.

Spoj modernog i istorijskog je vrlo delikatan posao i ocenjivanje uspešnosti ili neuspešnosti poduhvata može da usledi tek kad spomenik bude na Savskom trgu.

Velikim poduhvatima najbolji sud daje vreme.