Trupe

Sada, 35 godina kasnije, ceh dolazi na naplatu. Mi smo bili kolateralna šteta obaranja Berlinskog zida, kao zlokobna pokazna vežba u realnim dimenzijama, šta bi sve, u izostanku svetske pameti, jednom moglo da se dogodi na širem planu. Lekcija nije naučena, došlo se na korak do ambisa. kamenčići iz zida kotrljali su se od Brandenburške kapije do Helsinkija, zavlačili se u vojnu čizmu i sve više žuljali tabane. Sve je počelo pogaženim obećanjem Severnoatlantske alijanse da se, nakon rušenja berlinske utvrde, neće širiti na istok. 

Više puta su bez treptanja prenebregli datu reč, pa je NaTO pod svoje okrilje, redom, uzimao komad po komad zemlje iz ranijeg istočnog bloka. Ukrajina je, očigledno, bila kap koja je prelila čašu. Planovi da se kijev svrsta u zapadnu sferu izazvali su žestoku reakciju Moskve. rat sa nesagledivim posledicama ušao je u četvrtu godinu. Stiglo se do stidljivih premisa mirovnog sporazuma, ali se došlo u apsurdnu situaciju da se ozbiljno zarati oko sastava mirovnih snaga. insistiranje francuskog predsednika emanuela Makrona, uz saglasje britanskog premijera kira Starmera i budućeg nemačkog kancelara Fridriha Merca, na slanju međunarodnih trupa na ukrajinsku teritoriju, koje bi uključivale i vojnike iz država članica NaTO i pored žestokog protivljenja rusije, moglo bi od planete Zemlje za tili čas da napravi užarenu kuglu. U pravu je stanar jelisejske palate kada kaže da je Ukrajina suverena zemlja. 

Suverena je i Srbija, pa druge nije sprečavalo da je parčaju. kao da se zaboravilo da iznad suverenosti postoje političke igre i, pre svega, strateški interesi velikih sila. Ruski se, reklo bi se, za razliku od NaTO koji obgrljuje različite nacije i kulture, prostiru dotle se govori ruski jezik. Slanje trupa u Ukrajinu, makar one bile demokratske i mirovne, deluje kao nastavak pružanja NaTO pipaka još bliže Moskvi. Narodna mudrost kaže da ne treba čačkati mečku i dirati lava dok spava, a logika da se požar ne gasi benzinom.