NEĆE MOĆI, Začarani krug samoodbrane

Samoodbrana je legitimna isto onoliko koliko napad nije, zvuči kao sasvim logičan aksiom. Pitanje je samo kako ovom aksiomu pristupamo - da li kao dobro utvrđenoj činjenici koju treba prihvatiti bez kontroverzi i dodatnih pitanja, ili kao polaznoj tački za dalje rasuđivanje i analizu. Novinarka Biljana Stepanović toj tezi prilazi na prvi način, postavljajući je kao apsolut, neupitnu istinu kojoj se mora povinovati i koja se mora izvršiti. Ja bih joj pristupio malo opreznije, jer je sam pojam samoodbrane vrlo subjektivan, pošto nije uvek nedvosmisleno jasno ko napada, a ko se brani.

Objasniću vam na primeru sličnom onom koji je bio i povod za njen tekst gde pominje legitimnost samoodbrane - užasnom napadu u Beogradu od pre nekoliko dana kada je bezumnik za volanom dao gas kolima i povredio jednu studentkinju koja je učestvovala u blokadi. Iz svoje perspektive, studentkinja je blokirajući ulicu branila svoja prava, odnosno borila se za zahteve koje su izneli studenti pri započinjanju blokada. Iz svoje perspektive, vozač automobila koji ju je udario i povredio na zločinački način je branio svoje pravo na slobodu kretanja.

Sjedinjene Države važe za bastion slobode i demokratije, uređeno društvo sa vladavinom prava u kojem je zakon alfa i omega, ideal kojem treba težiti. Sa ovim se mnogi neće složiti, ali ne verujem da su među njima Biljana Stepanović i njeni istomišljenici. U toj Americi je, prema Ariju Vajlu, istraživaču terorizma sa Univerziteta u Čikagu, samo između maja i oktobra 2020. bilo više od stotinu slučajeva da su vozači svojim vozilima uletali u masu demonstranata, od čega je oko polovine bilo namerno. Ovaj fenomen, sukob vozača i demonstranata, toliko je uzeo maha da je guverner Floride Ron Desantis smatrao da mora da preduzme neke mere, pa je njegova država 2021. usvojila Zakon o borbi protiv javnih nereda. Ukratko, ovaj zakon, pored ostalog, predviđa da ako tri i više osoba blokira put, vozač koji oseti strah da je njegova bezbednost ugrožena, doda gas i na silu prođe kroz okupljene ne može biti predmet građanske tužbe zbog eventualnih povreda i smrti uzrokovanih njegovim ponašanjem, i može biti samo krivično gonjen, ukoliko tužilaštvo proceni da je to potrebno. To praktično znači davanje imuniteta za ovakva dela.

Zakon na Floridi jeste ekstreman i, kako je sam Desantis rekao, "najjači zakon protiv nereda i za snage reda u zemlji i nijedan drugi mu nije ni prineti", ali u tom periodu su slični zakoni usvojeni i u drugih 45 američkih država. Motiv za donošenje ovakvih zakona bili su brojni slučajevi u kojim su učesnici u protestima napadali vozače koji bi se našli na blokiranim putevima. Da je guverner Desantis imao podršku građana Floride za ovakvu akciju pokazuje činjenica da je izbore 2018. dobio tesnom razlikom od 0,4 odsto, a naredne, 2022. godine, sa razlikom od skoro 20 odsto. Ovome treba dodati i podatak da je u Americi poslednjih godina primetan trend migracije stanovnika iz liberalnih država poput Kalifornije u one konzervativnije kao što su Teksas ili Florida.

Ovaj primer sa Sjedinjenim Državama naveo sam ne da bih na bilo koji način opravdao ludački akt čoveka koji je iz čistog besa, a ne iz straha za svoj život, zamalo ubio studentkinju koja je blokirala ulicu u uverenju da se bori za bolju Srbiju, nego da bih ukazao na to da se ovakva pitanja ne mogu banalizovati na način na koji danas neki kod nas to pokušavaju da urade. Naslov "Samoodbrana je legitimna, napad nije: Nećete nam gaziti decu" i dodatak "Našu decu moramo da branimo na svaki način i po svaku cenu" jesu ozbiljna manipulacija i još jedna u nizu zloupotreba tragedije, što, još jednom ponavljam, zločinački čin vožnje kroz okupljene demonstrante svakako jeste. "Ovo ne ide na dobro", s pravom u svom tekstu primećuje Biljana Stepanović, ali svojim pisanjem ne čini ništa drugo nego da nam bude još gore, jer davanje legitimiteta onome što ona percipira kao "samoodbranu" je još jedno huškanje na nasilje i na dalju podelu društva, umesto na smirivanje strasti. O "odbrani dece na svaki način i po svaku cenu" da i ne govorimo. Svoju decu ćemo u ovom trenutku zaštititi tako što ćemo ih pozvati da smire strasti, a ne tako što ćemo ih podstrekivati na nasilje, jer i samoodbrana je nasilje. Pozivanje na samoodbranu je pozivanje u začarani krug nasilja sličan onom u koji uvlači tradicija krvne osvete i onda, zaista, "ovo ne ide na dobro".

Reče mi jedan od mladih i čestitih učesnika ovih protesta kako su za njega "priče o 'obojenim revolucijama' bajke". Isto tako mnogi ljudi nisu verovali u koronu. Ne govorim sada o onima koji su osporavali efikasnost vakcina (to se u međuvremenu za neke od njih pokazalo kao sasvim ispravan pristup). Ne govorim ni o onima koji su tvrdili da je virus veštački napravljen u nekoj laboratoriji. Mislim na one koji su tvrdili da je sama priča o postojanju virusa izmišljotina, odnosno bajka. Zar neko posle svega što se u svetu, a ne samo kod nas, dešavalo u poslednjih četvrt veka može pri zdravoj svesti da kaže da su "obojene revolucije" bajka? Ne kažem da nisu napravljene u nekoj laboratoriji. A onaj ko tvrdi da se sada treba samoorganizovati za samoodbranu je laborant, jer ako zaista shvata da "ovo ne ide na dobro", zašto ne kaže "stani", nego "idi dalje svim sredstvima i po svaku cenu"?