Četa đaka na braniku "Jove"

STRAHINjA, koliko imaš godina, zbog čega si danas ovde i šta se desilo?
- Devet. Isprskali su me suzavcem i plakao sam, ali malo sam se smirio.
- Jesi li se uplašio?
- Uzbudljivo mi je jako. Prvi put mi je da sam ovde.
- Da li ćeš nastaviti da dolaziš na proteste?
- Da.

U udarničkom zanosu da se plebsu da na znanje kako je "ustala cela Srbija", reporterka N1 je, dok su fekalije i baklje letele ka Gradskoj kući u Novom Sadu, pronašla i malog Strahinju ne mareći mnogo što je reč o klasičnoj zloupotrebi maloletnika u političke svrhe. Doduše, režija je devetogodišnjem revolucionaru zamaglila lice, ne bi li zavarala večito budne uši Tamare Skroze i ostalih boraca za čistotu medijskog prostora, načuljene, doduše, samo za novine i televizije s njima suprotnog ideološkog pola.

Postoji neki nepisani običaj koji se može podvesti pod esnafsku pristojnost da se ne komentariše rad drugih medijskih kuća i možda bismo se držali tih kreda, da proteklih dana pomenuta luksemburška televizija i njena braća "Nova" i "Danas" nisu na najprizemniji način iskorišćavali decu ne bi li svojim večitim žutim ljubimcima obezbedili kakav poen. Tim pre, što se pomenuta družina godinama unazad samoproglasila za Olimp odgovornog i nezavisnog srpskog žurnalizma, koja sa preciznošću igle seizmografa detektuje sva ogrešenja o novinarske kodekse i neumorno svima deli lekcije.

Ako se zna da su dežurni sagovornici i kolumnisti pomenutog koncerna i za tragediju na Železničkoj stanici optužili srpski nacionalizam i fašizam - "Svi smo pod brutalnom šatrom one nacionalističke, četničke i šatro rekonstruisane nadstrešnice 'Srbija'" (Kišjuhas), onda i ne čudi kada se iznad izveštaja N1 o protestu gimnazijalaca u Novom Sadu pojavi naslov "Četa đaka na braniku Jovine". Ne zanima njih što se na taj način skrnavi uspomena na krvavu bajku u Kragujevcu i što je to preterivanje lišeno stila i pijeteta vređanje uspomene na ubijenu srpsku mladost u Šumaricama. Bitno je zadovoljiti narativ - o Srbiji kao Četvrtom rajhu i novom Francu Bemeu sa Andrićevog venca koji će početi da strelja i po školama.

Tu nije kraj. Glavni urednik portala "Nova" daruje nas originalnom metodom. Naime, umesto svoje kolumne on je čitateljstvo rešio da obraduje otvorenim pismom I. T., učenika novosadske gimnazije "Jovan Jovanović Zmaj". Evo i obrazloženja:
- Pismo sam odlučio da objavim u ovoj formi iako njegov autor nije želeo da se identifikuje, iz straha za svoj položaj u školi. Zato ne možemo biti sasvim sigurni u autentičnost pisma. Ako već ne njegovo, onda neka moje ime pruži "legitimitet" i dovoljan osnov za objavljivanje. Ja, uostalom, potpisujem sve što je u njemu napisano, ko god bio autor.

Forma je ovde ustuknula pred suštinom. Zašto bismo se, pobogu, bavili verodostojnošću pisma? Ko to još radi u ozbiljnim redakcijama. Uostalom, to je mogla biti i punoletna M. T. pa bismo i njoj usrdno pozajmili svoj identitet. Bitno je da potpisujemo svaku reč i da smo se rešili muke zvane - beli papir.

Moramo poći unazad ne bi li smo se prisetili - kako je započeo taj "petnaestominutni čas iz morala, etike, empatije i solidarnosti prema porodicama stradalih" pred novosadskom gimnazijom, kako navode u Stranci slobode i pravde. Činjenica je da je jedan od organizatora Danijela Grujić, bivši Đilasov poslanik, koja je preko noći postala medijska heroina "bolje Srbije". Dovoljno za sumnju da je reč o spontanoj akciji.

Ne umanjujući aktivizam i pravedni gnev novosadske mladeži, postavlja se pitanje zašto slični skupovi po školama nisu organizovani odmah posle tragedije, nego su se okupili tek kada su mrtvozornici iz prozapadne opozicije iz fioka povadili svoje šeme koje su propale posle "Ribnikara", Dubone i Malog Orašja? Drugo, je li iko dobio saglasnost roditelja da se maloletnici izvode sa nastave na ulicu? O tome nema priloga na Šolakovim televizijama iako su danima probijali uši o sistemu "zdravitas", jer škole nisu pitale mame i tate da li nastavnici fizičkog mogu da upisuju u kompjuter koliko im je težak školarac i koliko skače udalj. Treće, zašto se do sada ni na jednom protestu nije pojavio neko od članova porodice stradalih, ako su to samo komemoracije i znakovi dužne pošte?

Kolege iz Junajted medije i njihovi politički ljubimci moraju da znaju da po važećem Zakonu "dete ima pravo na zaštitu od oblika zloupotrebe u političke svrhe" (član 40). Ali, znamo i da su razni Milivojevići tu zloupotrebu patentirali još 1997. na demonstracijama protiv Miloševića i kasnije tokom petooktobarskog puča. Setimo se i javnih poziva maloletnicima - povedite babe i dede da glasaju za DOS. Taj isti recept praktično primenjuju ovih dana i njihova sabraća sa novog Majdana koji se razbuktava na ulicama Tbilisija - gurajući decu u prve redove tokom okršaja sa policijom. Sve za evropske vrednosti!n