Genocid

To je još jedan korak ka ostvarivanju plana premijera privremenih prištinskih institucija Aljbina Kurtija da optuži Beograd i Srbe za navodni genocid nad Albancima na KiM i da podnese tužbu za nadoknadu "ratne štete", iako zna da sada za to nema šanse. Najavio je Kurti prikupljanje dokumentacije za navodne zločine pripadnika vojske i policije tadašnje SRJ, sve "zaboravljajući" da su sukobe na KiM započeli njegovi sunarodnici iz OVK, a koje su 1998. godine SAD proglasile teroristima. Oni su napadali gde su stigli vojnike i policajce regularne države, kidnapovali i ubijali srpske civile, mučili ih po logorima...

Njih oko 400 odveli su u "žutu kuću", gde su im vadili organe. A glavni povod za NATO bombardovanje naše zemlje, slučaj "Račak", razobličila je i finska forenzičarka Helena Ranta, naknadno priznajući da tamo nije bio masakr, nego da su, umesto civila, žrtve bili preobučeni pripadnici OVK. Ostaje suštinsko pitanje: da li će Kurti prikupljati i dokumentaciju za mučenje i ubistva civila u logorima Lapušnik i Klečka, gde su spaljivali žive Srbe, čak i decu i trudnice? Ili za Radonjićko jezero, gde su pronađena tela najmanje 34 Srba? Hoće li zatražiti dokumentaciju o masakru 14 Srba u Starom Gracku, ubistva 13 putnika autobusa "Niš-ekspresa", među kojima i dvogodišnjeg deteta? Malo je onih kojima nije jasno da najavom o otvaranju "muzeja genocida" Kurti zapravo želi da zameni teze i skrene pažnju sa zločina počinjenih nad Srbima.

Prema definiciji, genocid podrazumeva nameru da se istrebi jedan narod. Kako to da sada na KiM, i uprkos padu nataliteta, u albanskim sredinama ima više Albanaca nego što ih je bilo tokom 1998. i 1999, a Srba je sve manje. Od oko 220.000 proteranih ni jedan odsto Srba se nije vratio, a u poslednjih nekoliko godina sever pokrajine, koji je bio etnički kompaktan, napustilo je dvadesetak odsto građana. Prištinski udari nižu se nesmanjenom žestinom i vode ka istrebljenju Srba sa KiM. I sve može da bude eksponat za muzej Kurtijevih genocidnih poteza.